Stiže gas iz Mađarske i Nemačke

B92

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je i sa Nemačkom dogovorena isporuka gasa, što će višestruko poboljšati energetske kapacitete Srbije. "Već tokom sutrašnjeg dana snabdevanje gasom biće stabilno velikom delom i za domaćinstva, a ne samo za gradove", rekao je Tadić.

On je naveo i da se paralelno vode razgovori i sa ruskom vladom i da postoji mogućnost da u roku od 24 časa krenu određene količine magistralnim gasovodom.

"Vlada je učinila veliku stvar ovih dana i pokazala da je spremna da odgovori na veliku krizu na najbolji način i velikom brzinom, ali ćemo iz ove situacije izvući određene poruke i utvrditi odgovornost zbog čega Srbija nema obezbeđena snabdevanja gasom u ovako teškim momentima", rekao je Tadić za RTS.

Prethodno, Mađarska je počela isporuku dela potrebnog gasa Srbiji, po dogovoru predsednika Srbije Borisa Tadića sa mađarskim premijerom Ferencom Đurčanjem.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da je u Srbiju počeo da ulazi gas iz Mađarske i da na sat pristiže po 250.000 kubnih metara.

"Do sutra ujutru u 8:00 Srbija bi trebalo da dobije ukupno dva miliona kubnih metara gasa, koliko je dogovoreno sa Mađarskom", kazao je Bajatović.

Mađarska naftna kompanija Mol saopštila je da je danas oko 16:00 časova počela da Srbiji isporučuje pomoć od dva miliona kubnih metara gasa.

Kako se navodi u saopštenju, Mol je gas za kratkotrajnu pomoć Srbiji obezbedio iz sopstvene proizvodnje zavhaljujući manjoj potrošnji u Mađarskoj.

Izvršni potpredsednik Mola zadužen za pitanja gasa i energije Lajoš Alać kazao je da Mol već duže vreme ukazuje na potrebu da zemlje u regionu razviju zajedničku strategiju, zajedničku mrežu gasovoda, kao i kapacitete za skladištenje gasa.

"Na taj način, međusobna podrška, kao i pojačane mogućnosti zaštite ne bi bile samo ‘ad hok’ aktivnost, već i institucionalno rešenje", rekao je Lajoš Alać.

Ranije danas, u kabinetu predsednika Srbije rečeno je da su se predsednik Boris Tadić i mađarski premijer Đurčanj dogovorili da Mađarska isporuči Srbiji određenu količinu gasa iz sopstvenih rezervi.

Srbiji je u zimskom periodu dnevno potrebno oko 10 miliona kubnih metara gasa. Nakon obustave isporuke gasa Srbiji, građani u nekoliko većih gradova, zbog nemogućnosti da toplane pređu na mazut, ostali su bez grejanja.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se s premijerom Mađarske Ferencom Đurčanjom dogovorio da ta zemlja Srbiji u narednim danima isporučuje dnevno od milion do dva miliona kubnih metara gasa.

Predsednik Srbije je rekao da te količine gasa ne obezbeđuje ukupne potrebe za Srbiju, kojoj je potrebno još oko tri milona kubnih metara gasa dnevno, kako bi bile obezbeđene hitne potrebe.

Tadić i Sanader o krizi

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Hrvatske Ivo Sanader razgovarali su večeras telefonom o energetskoj krizi u regionu nastaloj nakon prekida dotoka gasa iz Ruske Federacije.

Predsednik Tadić i premijer Sanader su se međusobno informisali o energetskoj situaciji u Srbiji i Hrvatskoj i mogućim načinima prevazilaženja problema, rečeno je Tanjugu u kabinetu predsednika Srbije.

Tadić i Sanader su se dogovorili da predstavnici dve države tokom trajanja energetske krize budu u stalnom kontaktu.

On je rekao da Srbija kreće u još jednu spoljnopolitičku ofanzivu, kako bi obezbedila dovoljne količine gasa, i naveo je da će to biti pokušano preko gasovoda u Belorusiji.

"Nama je potrebno da pokušamo da nađemo dva do tri miliona metara kubnih gasa i krenuli smo u novu spoljnopolitičku ofanzivu u traganju za novim količinama gasa", rekao je novinarima Tadić, pošto je dobrovoljno dao krv u Zavodu za transfuziju krvi.

On je naveo da ćemo "to pokušati da obezbedimo preko gasovoda iz Belorusije, ali na putu do nas ima mnogo korisnika i gladnih usta i veliko je pitanje da li ćemo to i uspeti".

Tadić je naveo i da će do normalizovanja u snabdevanju gasom doći tek kada Rusija i Ukrajina reše spor.

"Očekujem da bi se ova kriza mogla rešiti unutar jedne nedelje između Ukrajine i Rusije", rekao je predsednik Srbije.

Tadić kaže i da će ova kriza biti iskorišćena za analizu rada u energetskom sektoru u prethodnom periodu i postavljanju pitanja šta se više moglo uraditi. On očekuje da bi se kriza mogla rešiti za nedelju dana i da je zato svaki kubni metar gasa važan.

Predsednik Srbije poručio je građanima da štede energente i da se racionalno ponašaju u ovom trenutku.

Do obustave isporuka gasa Srbiji došlo je usled rusko-ukrajinskog spora o cenama i tranzitu prirodnog gasa. O naporima da se kriza prevaziđe i efektima koje ona proizvodi na evropskom kontinentu možete čitati u posebnoj vesti.

Bajatović: Rešenje za najugroženije u Vojvodini

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će Srbija iz Mađarske danas dobiti dva miliona kubnih metara gasa, čime će uspeti da reši problem grejanja najugroženijih gradova u Vojvodini.

Bajatović je kazao da gas iz Mađarske, uz oko milion kubika iz domaćih izvora, može da zadovolji 50 odsto dnevnih potreba potrošača.

On je precizirao da dnevne potrebe potrošača u Srbiji, bez industrije, iznose šest miliona kubnih metara gasa.

Bajatović je precizirao da kada gas u popodnevnim časovima bude pušten iz Mađarske, vrlo brzo će biti rešen problem grejanja u Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Subotici, Vršcu i Bečeju.

Prema njegovim rečima, nešto više vremena trebaće da gas stigne i do Jagodine.

Bajatović je naveo da količine gasa iz Mađarske nisu namenjene Beogradu, jer su Beogradske elektrane prešle na mazut.

Prema njegovim rečima, individualni potrošači gasa "nažalost" neće biti podmireni iz tih interventnih količina iz Mađarske, jer su prioriteti toplane koje nemaju mogućnost prelaska sa gasa na alternativno gorivo.

Srbijagas će sve učiniti da obezbedi grejanje bolnica, škola, vrtića, pekara i drugih prioritetnih ustanova, kazao je direktor tog javnog preduzeća.

Bajatović je kazao i da je Srbijagas uspeo danas da "dobaci" izvesne količine gasa do Rafinerije nafte Novi Sad kako bi se omogućila nesmetana proizvodnja mazuta.

On je naveo da će interventne količine gasa iz Mađarske pomoći Srbiji da obezbedi i elektroenergetsku stabilnost.

Vojvodina: Formirana krizna grupa

Izvršno veće Vojvodine formiralo je danas Kriznu grupu za praćenje situacije u vezi sa snabdevanjem pokrajine energijom, a za predsednika tog tela imenovan je predsednik veća Bojan Pajtić, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije.

"Od Mađarske možda i više"

Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor izjavio je da postoji šansa da Mađarska poveća dnevne isporuke gasa Srbiji na pet miliona kubnih metara umesto sadašnja dva, naročito ukoliko Mađarska već od sutra počne da dobija gas iz Nemačke.

On je naveo da će Mađarska svakoga dana saopštavati koju količinu interventnih isporuka gasa može da dostavi Srbiji.

Pastor je kazao da je bio veoma aktivno uključen u pregovore o mađarskoj pomoći nakon što su juče neuspešno završeni razgovori predstavnika Srbijagasa i mađarskih partnera.

Lider SVM-a je kazao da je nakon toga sinoć i tokom današnjeg dana u više navrata razgovarao sa mađarskim premijerom Ferencom Đurčanjem kako bi se prevazišao problem.

Krizna grupa će pratiti situaciju u snabdevanju Vojvodine svim vidovima energije, a posebno snabdevanje toplana i termoelektrana-toplana prirodnim gasom i mazutom, kao i stanje elektroenergetskog sistema.

Predlagaće mere za prevazilaženje problema nastalih prekidom dotoka prirodnog gasa iz Rusije, istaknuto je na sednici Izvršnog veća.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković, koji je i zamenik predsednika Krizne grupe, rekao je da je situacija u Vojvodini kritična, napomenuvši da je od 200.000 korisnika gasa u Srbiji, njih 180.000 u toj pokrajini.

On je rekao da je Ministarstvo za rudarstvo i energetiku formiralo svoju kriznu grupu, u čiji rad su uključeni i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, kao i direktori velikih firmi koje su zadužene za snabdevanje energentima.

U pokrajini sada ima dovoljno električne energije, ali ona bi morala da se koristi racionalno, kazao je Striković i dodao da su u tom pogledu najozbiljniji problemi u delovima Novog Sada, u Pančevu, Kikindi i Vršcu.

Mazuta, za sada, ima dovoljno i taj energent se dostavlja zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, vrtićima, gerontološkim centrima i prehrambenoj industriji, a koriste ga i vojvođanske elektrane u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.

Na sednici je rečeno da se očekuje preraspodela energenata na nivou Srbije, kako bi teška situacija s grejanjem bila prevaziđena na najbezbolniji način, a građani su pozvani da racionalno koriste energente.

Pokrajinska krizna grupa razmotrila je situaciju u najugroženijim područjima Vojvodine, čije toplane nemaju mogućnost zamene gasa drugim energentom.

Doneta je odluka da se najhitnije pruži finansijska i druga pomoć zdravstvenim ustanovama, gerontološkim centrima, domovima za decu i ometene u razvoju i ostalim ustanovama koje se greju na gas, a nemaju alternativu.

Đelić: Potrebna nova strategija energetike

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, zadužen za sprovođenje strategije održivog razvoja Srbije, izjavio je danas da je Srbiji potrebna nova strategija energetike, jer je strategija usvojena 2005. godine "u potpunosti prevaziđena".

"Na jučerašnjoj vanrednoj sednici Vlade predložio sam da Ministarstvo energetike, koje se sa tim složilo, najkasnije do maja sa drugim ministarstvima pripremi inoviranu strategiju energetike", rekao je Đelić.

Potpredsednik vlade je naveo da su se od 2005. godine promenile okolnosti u svetu, kao i cene nafte i gasa i naveo da je krajnje vreme da Srbija zacrta ključne pravce razvoja u oblasti energetike u godinama koje dolaze.

"Srbija će uvek u određenoj meri biti energetski zavisna, jer nemamo naftu i gas u dovoljnoj količini na našoj teritoriji, ali je Srbija zemlja koja uopšte nije iskoristila sve mogućnosti koje je dala priroda, od izgradnje novih kapaciteta baziranih na lignitu do razvoja obnovljivih izvora energije", rekao je Đelić.

"Pri tome, mi možemo i moramo drastično povećati našu energetsku efikasnost, jer u poređenju sa bogatim zemljama Srbija troši u proseku četiri puta više energije po jedinici proizvodnje", rekao je Đelić.

Potpredsednik vlade je naveo da je inovirana energetska strategija EU, koja je objavljena u novembru 2008. godine, pokazala da će u sledećih deset godina EU mnogo više investirati u energetsku bezbednost i nezavisnost. Poslednji događaji će dodatno ubrzati planirane promene.

"Srbija može imati svoje učešće u toj evropskoj strategiji. Naša zemlja, koja je kolateralna šteta trenutnog konflikta Rusije i Ukrajine, u godinama koje dolaze mora da se ozbiljnije pozabavi energetskim pitanjima. Moramo da izgradimo sa ruskim partnerima skladište gasa, jer bi situacija bila neuporedivo lakša da je izgrađeno skladište u Banatskom Dvoru", rekao je Đelić.

Naveo je i da izgradnja gasovoda Južni tok, jer je to alternativna ruta koja ne prolazi kroz Ukrajinu, ali i naveo i da je potrebno da budu razmotreni i svi drugi energetski izvori, počevši od brzog raspisivanja tendera za izgradnju dva nova termo bloka, Nikola Tesla i Kolubara B, koji su odavno planirani.

"Kao što vidimo, u energetici nije dobro zavisiti od bilo koga", rekao je Đelić.

Đelić, koji je zadužen za evropske integracije, rekao je da Brisel i velike evropske zemlje koje su najveći potroshači gasa vrše veliki pritisak na Ukrajinu i Rusiju da odblokiraju energetsku krizu što pomaže i zemljama istočne Evrope koje su članice EU ili teže da joj se priključe.

"To je razlog zašto i dalje veliki broj zemalja želi da uđe u EU, koja je u suštini jedan veliki kolektivni mehanizam za jačanje bezbednosti i stabilnosti zemalja članica", rekao je Đelić.