Gasa nema bez rusko-ukrajinskog dogovora

Nacionalni građanski

NOVI SAD/BEOGRAD – Srbija je u potpunosti ostala bez uvoznog gasa iz Rusije i tako će biti sve dok Moskva i Kijev ne postignu dogovor o obnovi isporuka i transporta tog energenta preko ukrajinske teritorije. Pokušaj delegacije "Srbijagasa" da u Budimpešti obezbedi pozajmicu gasa iz mađarskih skladišta nije doneo rezultat. Kako je posle povratka iz Mađarske prestonice izjavio direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, mađarski sagovornici su tokom jučerašnjih razgovora saopštili da gasa nemaju dovoljno ni za svoje potrebe.

– Očekivali smo više od razgovora u Budimpešti, ali naša očekivanja nisu ispunjena. Mađarski partneri su nam predočili svoju situaciju, koja im ne omogućava da nam pomognu. Obećali su nam da će nam iz svojih rezervi pustiti gas čim ruska i ukrajinska strana postignu dogovor, kako ne bismo čekali nekoliko dana da gas iz Rusije stigne kod nas. Takođe smo dobili obećanje da nam neće smanjivati količine od deset miliona kubnih metara gasa dnevno ukoliko količine koje poteknu preko Ukrajine budu dovoljne za njih – izjavio je Bajatović.

Gasa samo za najbliže

Iz domaćih izvora gasa i rezervi iz Banatskog Dvora dnevno se može obezbediti oko 900.000 kubnih metara tog energenta, što je dovoljno tek za potrošače u neposrednoj okolini izvorišta i podzemnog skladišta, jer je tehnički neizvodljivo da se tako mala količina gasa prebaci na veću daljinu, čak ni prioritetnim potrošačima. Teoretski postoji mogućnost da do Novog Sada i Beograda stigne neka manja količina gasa, ali su izgledi da se to i dogodi vrlo mali.

– Jedan deo potrošača u Banatu će i dalje dobijati gas, a svi ostali više ne mogu da računaju na snabdevanje tim energentom. Budući da je gasovodni sistem već sada ispražnjen, čak i kada krene gas, nama će trebati oko 36 sati da normalizujemo pritisak i funkcionisanje sistema. Moguće je da rusko-ukrajinski dogovor bude postignut već danas, ali je krajnje nezahvalno prognozirati. Prema našim informacijama, većina evropskih zemalja ima zalihe gasa do utorka, pa se može očekivati da je taj dan poslednji rok za dogovor – objašnjava Bajatović.

Vlada Srbije održala je juče novu vanrednu sednicu posvećenu energetskoj krizi, posle koje je premijer Mirko Cvetković saopštio da će njegov kabinet preduzeti i dodatne mere kako bi obezbedio uredno snabdevanje energentima. On je ocenio da stanje u zemlji "nije ni kritično ni bezazleno" i apelovao na sve potrošače električne energije da štede struju.

– Obezbedićemo potrebne količine mazuta za uredno snabdevanje toplana koje mogu da koriste i taj energent. Zasad je stabilan i elektroenergetski sistem, ali je potrebno da povedemo računa o potrošnji, jer u ovom trenutku nemamo načina da obezbedimo potreban gas. Mogući alternativni pravac snabdevanja ruskim gasom preko Belorusije je već preopterećen i ne možemo računati na to da nam odatle potekne gas – rekao je Cvetković.

Predsednik Vlade Srbije veruje da će snabdevanje gasom biti normalizovano u narednih nekoliko dana, "imajući u vidu sve pregovore koji se vode".

U većini gradova Srbije, stanovi su juče bili uglavnom topli, ali je izvesno da će danas bez grejanja ostati svi koji nemaju toplane koje mogu koristiti i mazut.

Radijatori u 7.500 stanova u Zrenjaninu i u oko 21.000 kuća u gradu i selima su u funkciji, ali potrošači u ovom delu Banata strepe slušajući vesti i očekujući odgovor na pitanje hoće li i dalje biti grejanja na gas. U preduzeću "Grejanje" Tanjugu je rečeno da je zrenjaninska toplana tehnički spremna da pređe na mazut, čime bi se obezbedilo daljinsko grejanje samo za stanove u stambenim zgradama.

Oko 3.500 korisnika centralnog grejanja u Kikindi juče je imalo uredno grejanje u stanovima, jer je JP "Toplana" radila nesmetano, ali je isporuka gasa obustavljena kompletnoj industriji. Međutim, toplana u Kikindi je jedna od devet u Srbiji koja nema mogućnost da koristi mazut ili bilo koji drugi izvor energije osim gasa.

Međusobne optužbe

Gasnu krizu izazvao je spor između Moskve i Kijeva oko transporta gasa preko Ukrajine i snabdevanja gasom te zemlje. Ruska strana tvrdi da ukrajinski "Naftogas" krade gas namenjen evropskom tržištu, zbog čega je u potpunosti obustavljen dotok prema Ukrajini. Kijev demantuje takve tvrdnje i optužuje Rusiju da je glavni uzročnik krize koja u ovom trenutku pogađa dvadesetak evropskih zemalja.

Premijer Češke Mirek Topolanek, čija zemlja predsedava Evropskom unijom u prvoj polovini ove godine, upozorio je juče na mogućnost da EU promeni uzdržan stav u pogledu gasnog spora između Rusije i Ukrajine i preduzme odlučnije mere ukoliko isporuke ruskog gasa u zemlje članice EU ne budu obnovljene do četvrtka. Topolanek je izjavio da će Češka, kao predsedavajuća EU, biti prinuđena da inicira "znatno veći pritisak" na učesnike u sporu, preneo je Itar-TASS.

Napominjući da je sadašnja kriza daleko ozbiljnija nego one 2005. i 2006. godine, češki premijer je ukazao i na to da postoji verovatnoća da "Gasprom" i "Naftogas Ukrajine" danas, kada je predviđen nastavak pregovora dveju strana, postignu dogovor.

– Ukoliko se to ne dogodi, potrebno je problem preneti na najviši politički nivo – rekao je Topolanek.

I predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorio je juče Ukrajinu da, ukoliko želi tešnje veze s Evropskom unijom, mora omogućiti nesmetan transport ruskog gasa u Evropu.

– Ako Ukrajina želi tešnje veze sa EU, ne bi trebalo da stvara nikakve probleme oko gasa koji ide prema Uniji – precizirao je Barozo na konferenciji za novinare u Pragu.

Ruski premijer Vladimir Putin, međutim, podržao je predlog direktora kompanije "Gasprom" Alekseja Milera da se u potpunosti obustavi isporuka prirodnog gasa na granicu Rusije i Ukrajine. Postoje, prema rečima Milera, "verodostojni dokazi o prestanku isporuke ruskog gasa kroz ukrajinsku teritoriju do evropskih potrošača".

Gasni konflikt između dve zemlje buknuo je nakon što je Ukrajina odbila sve ruske ponude da potpiše ugovor o uvozu ruskog gasa u ovoj godini, tvrde predstavnici "Gasproma". Sada obe strane tvrde da su spremne na pregovore, ali je neizvesno kada će do tog dogovora doći.

Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko uputio je poruku svom ruskom kolegi Dmitriju Medvedevu u kojoj ga obaveštava da je njegova zemlja spremna za nastavak pregovora o tranzitu ruskog gasa u Evropu. Generalni direktor kompanije "Naftogas Ukrajina" Oleg Dubina takođe je potvrdio spremnost na dijalog s ruskim "Gaspromom" i najavio da će se pregovori dveju strana obnoviti danas.

Pogođeno dvadesetak zemalja

Na listi zemalja koje su najviše ugrožene, posle prestanka transporta ruskog gasa preko Ukrajine, prednjače Slovačka, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Bugarska je, takođe, veoma zavisna od ruskog gasa, jer oko 96 odsto unutrašnjih potreba pokriva uvozom tog energenta iz Rusije.

Srbija je na toj listi pri samom vrhu, jer ruskim gasom, koji prima preko ukrajinske i mađarske teritorije, pokriva čak 87 procenata domaće potrošnje. Grčka je, takođe, u vrhu zavisnika od ruskog gasa dobijenog preko teritorije Ukrajine, jer na taj način prima oko 82 odsto svih neophodnih količina tog goriva.

Slovenija i Austrija, koje ruskim gasom dobijenim iz pravca Ukrajine pokrivaju 64 i 60 procenata svoje potrošnje, takođe su vrlo ranjive posle potpune obustave isporuka plavičastog goriva.

Najveću štetu bi, ipak, mogla da pretrpi Nemačka, koja godišnje uvozi iz Rusije više desetina milijardi kubika gasa i tako pokriva oko 35 odsto svojih potreba za tim energentom.