Noge su im bile promrzle

Alo

Uvačko jezero u nedelju po podne bilo je poprište prave drame, a samo zahvaljujući pukom slučaju, izbegnuta je prava tragedija. Okolnosti pod kojima je došlo do prevrtanja plovila na mestu udaljenom oko pet kilometara i 45 minuta plovidbe od brane Hidroelektrane „Uvac“ na Rastokama, još nisu poznate. Nezvanično se saznaje da je nesrećni Gavrilo Radičević, sa svojom sestrom Ljiljanom, zetom Zoranom Zarinom, njihovom dvanaestogodišnjom ćerkom Milicom i još četvoro rođaka, od kojih su troje iz Beograda, a jedan iz Užica, krenuo čamcem, koji su pozajmili od jednog meštanina, od brane u vikendicu koja se nalazi u mestu Žvale, na drugoj strani jezera.

Lagodno putovanje po ustalasanoj vodi za tren se pretvorilo u očajničku borbu za život u kanjonu jezera. Posle prevrtanja, Gavrilo Radičević ubrzo je nestao ispod površine nemirnog jezera, dok je život njegove sestričine, koju je spasavao otac Zoran, visio o koncu. Držeći se za čamac koga je na površini održala vazdušna komora, sedmoro rođaka uspelo je da prepliva 25 metara do oštre stene koja je virila iz jezera, udaljene petnaestak metara od obale.

Gavrilo Radičević nije bio te sreće, nestao je u talasima.

Promrzle brodolomnike koji uspaničeno dozivaju u pomoć sa jezerske hridi prva je spazila Miljka Udovičić, koja se u to vreme nalazila na brdu, na drugoj strani jezera.

- Spazila sam čamac koji ide od Rastoka prema Žvalama, ali nisam mnogo obraćala pažnju. Malo kasnije izašla sam ponovo na breg, pogledala prema jezeru i videla da se nešto crni u vodi. Otrčala sam kući, uzela dvogled i tada mi je postalo jasno da je to čamac. Onda sam videla muškarca kako se penje na stenu, a zatim doziva u pomoć - pričala je juče Miljka Udovičić.

Uspaničena žena pozvala je telefonom bratanca Radoja Obućinu koji je u to vreme čamcem plovio jezerom, vozeći četvoricu svojih rođaka ka naselju Ursule.

- Tetka mi je uspaničeno rekla da se vratim niz jezero jer se tamo dave neki ljudi. Odmah sam okrenuo čamac i nakon petnaestak minuta stigao do grebena na kome su se nalazila četiri muškarca srednjih godina, dve žene i devojčica, koja je modra od promrzlina jedva davala znake života. Bila je to jeziva scena, ljudi su panično dozivali u pomoć, jedna žena je lelekala - ispričao je spasilac Radoje Obućina, čija se kuća nalazi tri kilometra od mesta nesreće.

- Noge su im bile u ledenohladnoj vodi, temperature svega oko pet stepeni, a jedan od muškaraca je s naporom pridržavao napola potopljen, prevrnut čamac. Najpre sam svoje saputnike iskrcao na desnoj obali, a zatim uprkos jakom vetru i velikim talasima uspeo da pristanem uz greben i u svoju barku smestim sedmoro promrzlih ljudi. Promrzle i mokre do kože sam ih zamotao u ćebad, a zatim smo krenuli ka brani, gde su nas čekali policija i Hitna pomoć - dodaje Obućina.

Promrzli brodolomnici prebačeni su hitno u Dom zdravlja u Novoj Varoši, gde im je ukazana prva pomoć.

Telo Gavrila Radičevića, koje je nestalo u Uvačkom jezeru, nije pronađeno ni juče. Za utopljenikom tragala je policija i radnici Rezervata „Uvac“ pretražujući čakljama dno jezera u okolini mesta gde se plovilo prevrnulo.

- Dubina je oko 60, a širina jezera na ovom mestu oko sto metara. Potragu nam otežava mnoštvo podvodnih stena i mutna voda, teško da ćemo išta moći da učinimo bez profesionalnih ronilaca - kaže Mića Kurćubić iz čuvarske službe.

Gajeći trunku nade da je njihov drug možda negde uspeo da ispliva iz vode i spase se, prijatelji Gavrila Radičevića juče su u uplakani i sa nevericom iščekivali vesti sa Uvačkog jezera. Jedino što su uspevali da izuste je pitanje - zašto sudbina uvek uzima najbolje. Poslednji put su ga videli veče pre nesreće kada je neuobičajeno rano iz kafića otišao kući, poverivši se prijateljima da mora rano da ustane i da sa rođacima ide na piknik na Uvačko jezero.

- Bio je pozitivac u svakom smislu te reči, osoba uvek spremna da sasluša, pomogne, da savet. Još od detinjstva smo ga zvali Gašo Dobri Čovek. Posle srednje škole odmah je počeo da radi, najpre pri vojsci, zatim kao radnik obezbeđenja, a odnedavno je bio zaposlen u jednoj firmi koja se bavi računarskom opremom. U međuvremenu je završio i višu školu. Nedavno mi je ispričao da je konačno zadovoljan poslom koji radi - kaže za „Alo!“ jedan od Gavrilovih prijatelja.

Ž. Dulanović - V. Lojanica