I lovci siti, i vuci na broju

Kurir

ZLATIBOR - Iako je Zlatiborom juče protutnjala hajka od više stotina lovaca i na Murtenici iza svakog drugog bora čučao po lovac s puškom, za vučju družinu od Javora do Drine juče nije bilo zime. Do ranih popodnevnih sati svi kurjaci koji krstare ovim planinskim prostranstvima ostali su na broju, i - neka su! Da i dalje, a s tim su se juče i lovci složili, budu bogatstvo tih šuma, ukras, bez kog ni Zlatar, ni Golija, ni Javor ni Pešter ne bi bili to što jesu.

- Ni odstreli, a svake godine na Zlatiboru se u proseku ubije po sedam-osam vukova, ni ovakve hajke ne ugrožavaju vučju populaciju - pričao je juče Dragan Vasiljević Čančo, sekretar Lovačkog udruženja „Zlatibor“ u Čajetini, koji se s vukovima druži već decenijama i „zna ih u dušu“.

U Murtenici je ovih dana, prepričavali su juče lovci, ubijen jedan vuk, kažu ogroman. Lovci su bili sigurni da su na jednom ili drugom kraju planine videli tragove, neki su se kleli da su u daljini i videli vukove...

- Od jutros nisam video ni vuka ni traga. Za poslednjih 38 godina samo sam jednu hajku propustio, lovac sam četiri decenije, i za to vreme, eto ti sudbine, ama nijednog vuka nisam video - iskren je juče bio nasred Murtenice, u snegu do pojasa, stari zlatiborski lovac Milenko Ćirković (63).

- U našem kraju, tamo oko Smederevske Palanke, vukova nema. Ima šakala, lisica, fazana, a ja cele godine jedva čekam ovu hajku, zbog prirode, druženja, ovog snega, lepote, a vuk ako naiđe - naiđe, ako ne naiđe - nikom ništa - pričao je iza susednog bora Dobrica Perišić (49) iz Smederevske Palanke.

Malo dalje, na čeki su bili i Dragan Vučkov i Svetozar Petrović iz lozničkog kraja i Novica Jevtović, koji je na hajku stigao iz Lucerna.

- Živim za ovaj dan na Zlatiboru... Prošle godine, na južnom Kučaju, gledao sam vuka preko nišana, mogao sam ga odstreliti sto posto, ali nisam... Neka ga, neka ih... - pričao je juče Novica u Murtenici.

Poslednjih nekoliko godina, kaže, vukovi su se posle duge pauze pojavili i u Švajcarskoj, lane je nekoliko njih, zbog štete koju su pravili, odstreljeno u kantonu Valis, a ove godine lov je zabranjen.

U zlatiborskom kraju vuci svake godine, po nezvaničnoj statistici, odnesu po 600 ovaca. Sekretar Udruženja Dragan Vasiljević kaže da ta brojka, koja se iz godine u godinu ne menja, svedoči o tome da je vučja populacija na ovom terenu stabilna, čak i u usponu.

- Vuk je dostigao maksimalnu populaciju za ovaj teren. Sad se širi prema Rudniku, a pre koju godinu jedan je odstreljen blizu Beograda. U okolini jedino Bosna i Rumunija imaju više vukova od nas. U Francuskoj, Nemačkoj i Italiji odavno ih nema, kao ni u Sloveniji, Hrvatskoj... - kaže Vasiljević.

Preciznih podataka koliko u Srbiji ima vukova trenutno nema, jer nema naučnih istraživanja.

- Kad je pokojni Duško Bojović 1984. na kongresu u Berlinu saopštio da u tadašnjoj Jugoslaviji ima 18.000 vukova, bilo je i podsmeha. Kad se vratio, organizovano je istraživanje koje je trajalo do 1989. Tada je naučno utvrđeno da na području Srbije ima od 3.000 do 4.000 vukova. Tvrdim da ih u Srbiji i sada ima toliko - kaže Vasiljević.

Područjem od Javora do Drine redovno krstari od 25 do 30 vukova.

- Prelaze po 70 kilometara za noć. Kad im je to potrebno, kad je manjak hrane i visok sneg, kao sada, prave čopore. Jednom smo izbrojali čopor od čak 13 vukova... Kad hrane ima, uglavnom žive kao samotnjaci. Zbog redovnog hranjenja beloglavih supova, Nova Varoš sada ima možda najgušću populaciju vukova na Balkanu - priča Vasiljević.

VUČJA SVADBA

- U čoporu se hijerarhija uspostavlja isključivo na fizičkoj snazi. Samo alfa vuk ima pravo na parenje. Najgore prolazi onaj koji je poslednji u toj hijerarhiji, omega vuk. Ako nestane hrane, njega pojedu. I ranjenog vuka čopor pojede čim dobije priliku za to. Između dva Božića, krajem decembra i početkom januara, u šumama su tzv. vučje svadbe, a svadba ko svadba, krene napred vučica, podigne rep, za njom nekoliko vukova, ali samo jedan od njih, najjači, dobije priliku da se pari - prepričava detalje iz vučjih života Dragan Vasiljević.