BEZ PODRŠKE MINISTARSTVA

e-Novine

Piše: Tijana Spasić

„Narodno pozorište se već decenijama nalazi na vetrometini, to je jedna potpuno prevaziđena institucija u kojoj se ništa ne menja decenijama, koja se od umetničke vremenom pretvorila u socijalnu”, rekao je Predrag Ejdus, koji je na mesto upravnika došao pre nešto više od godinu dana, po pozivu bivšeg ministra kulture Vojislava Brajovića.

Budžet Narodnog pozorišta je zapravo ogroman, iznosi 8 do 9 miliona evra, što je gotovo trećina celog godišnjeg budžeta za kulturu. Problem je u tome što od te cifre gotovo sve odlazi na plate, koje prosečno iznose oko 40.000 dinara, što je više od primanja muzičara u Filharmoniji. Sistemom ugovora, kaže se u predlogu, uštedelo bi se čak milion i po do dva miliona evra godišnje, ali je odgovor Nebojše Bradića glasio da je broj zaposlenih u NP „optimalan”.

Prema Ejdusovim rečima, iako se nikad nije zanimao za menadžerske poslove, prihvatio je poziv jer je sa Brajovićem delio iste ideje o tome kako reorganizovati ovu kuću.

Došavši u pozorište, Ejdus je zatekao dug od 800.000 evra koji je, kako je naveo, nastao nebrigom bivših ministarstava za to šta se zbiva u Narodnom pozorištu i kako ono finansijski posluje. „Uprkos tome što se stalno govorilo kako Narodno pozorište ima previše zaposlenih, njihov broj se permanentno povećavao u poslednjih deset godina, uz aminovanje svih saziva ministarstva kulture, da bi u vreme kad sam ja došao stigao do cifre od 800 ljudi”, rekao je Ejdus. U dogovoru sa prethodnim Ministarstvom kulture, pred novu 2008. godinu taj dug je saniran i sezona 2007/8 je po prvi put nakon dužeg vremena završena na pozitivnoj nuli.

Novom ministru kulture, Nebojši Bradiću, Upravni odbor NP je uputio pismo u kom su ga obavestili da je stanje u pozorištu „više nego alarmantno”, da je hitno potrebno razdvajanje Drame od Opere i Baleta, a da je najveći i najurgentniji problem praktikovanje radnog odnosa na neodređeno vreme, koji je već odavno svuda prevaziđen i odbačen. „Stalni radni odnos u pozorištu onemogućava kompetitivnu delatnost i vrhunske rezultate jer rađa nekreativan, nestimulativan i birokratski odnos prema obavezama”, stoji između ostalog u pismu. Tom prilikom Upravni odbor, na čelu sa Predragom Ejdusom, izneo je svoj predlog da se umesto rada za stalno uvede rad po ugovoru, što bi omogućilo transparentnije i racionalnije trošenje novca. Prema proceni Predraga Ejdusa, koju je i izneo na konferenciji za novinare povodom svoje ostavke, u Narodnom pozorištu trenutno radi „najmanje 350 nekvalifikovanih, polukvalifikovanih ili sasvim izraubovanih ljudi”, od kojih se mnogi ni ne pojavljuju na poslu a primaju platu.

Kako je objasnio Ejdus, budžet Narodnog pozorišta je zapravo ogroman, iznosi 8 do 9 miliona evra, što je gotovo trećina celog godišnjeg budžeta za kulturu. Problem je u tome što od te cifre gotovo sve odlazi na plate, koje prosečno iznose oko 40.000 dinara, što je više od primanja muzičara u Filharmoniji. Sistemom ugovora, kaže se u predlogu, uštedelo bi se čak milion i po do dva miliona evra godišnje, ali je odgovor Nebojše Bradića glasio da je broj zaposlenih u NP „optimalan”.

Pored nastojanja da poboljša finansijsko poslovanje pozorišta, za vreme svog upravnikovanja Ejdus je, kako kaže, unapredio i kvalitet repertoara, za šta je kao primere naveo prvu režiju Slobodana Unkovskog u ovom teatru - Figarovu ženidbu i razvod, predstavu Derviš i smrt Egona Savina, Nušićev Dr u režiji Jagoša Markovića, a podsetio je i na gostovanja u Stokholmu, Atini, Italiji, Kolumbiji...

Pored Ejdusa, novinarima se obratila i predsednica Upravnog odbora Narodnog pozorišta, Svetlana Bojković, koja je takođe najavila da ne namerava da se zadržava na toj funkciji po isteku v.d. perioda. Ona je ukazala i na to da u Narodnom pozorištu na 800 zaposlenih ima čak 10 sindikata, što je nazvala „mutantom samoupravljanja”. Upravni odbor čija je ona predsednica podneo je i novi predlog, da se Narodno pozorište obrati za pomoć stranim teatrima sa kojima ima protokol o saradnji - Dramatenu iz Stokholma, Volksbuehne iz Berlina i Royal Court Theatre iz Londona, da dođu sa svojim ekspertima, snime situaciju i ponude rešenje, a da se sredstva za to traže od fondova za kulturu EU. Poređenja radi, navedeni su i primeri nacionalnih teatara iz Hrvatske i BiH, koje su daleko uspešnije od Srbije rešile ovaj problem: Hrvatsko narodno kazalište je odlukom Sabora svedeno na 500 ljudi, a uvedeni su i ugovori na neodređeno vreme, dok Narodno pozorište u Sarajevu funkcioniše sa svega 300 zaposlenih.

S obzirom na očiglednu utemeljenost primedaba koje su izneli Predrag Ejdus i Svetlana Bojković kada je reč o poslovanju Narodnog pozorišta, kao najverovatnije u ovom slučaju nameće se političko objašnjenje cele afere na relaciji DS - G17+.