Postignut dogovor sa MMF-om

Nacionalni građanski

Potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je juče da je s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) postignut dogovor o dodeli kredita od ukupno tri milijarde evra u naredne dve godine.

– Dogovor je postignut i očekujem da će ga danas i zvanično obelodaniti MMF i Vlada Srbije. Odobren nam je zajam od tri milijarde evra, s tim da će 2,2 milijarde biti prosleđene za ovu godinu. Sem toga, dobili smo i podršku za refinansiranje dugova privatnog sektora – rekao je Dinkić. Prema njegovim rečima, dogovor je postignut u pravom trenutku, jer će znatno doprineti lakšem izlasku Srbije iz privredne i finansijske krize koja je obuhvatila ceo svet.

Jedan od zahteva MMF-a Srbiji bio je zamrzavanje plata i penzija u narednih 18 meseci, a ova međunarodna finansijska institucija predviđa da će pad privredne aktivnosti u 2009. biti minus dva odsto. Državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić potvrdio je da je MMF procenio kako će Srbija imati pad privredne aktivnosti od minus dva odsto, a to će značiti da će Srbija morati da smanji javnu potrošnju. Kad je reč o zahtevu MMF-a da se zamrznu plate i penzije u narednih godinu i po, Ilić je istakao kako bi to donelo uštedu u budžetu od 20 do 30 milijardi dinara. Prema njegovoj oceni, ako se kriza u Srbiji poveća, država će morati i da otpušta višak zaposlenih.

Od novog aranžmana sa MMF-om Ilić očekuje pozitivan signal prema inokreditorima, koji bi mogli odobriti nove zajmove za razvoj privrede i infrastrukture u našoj zemlji, ali i šansu da Srbija traži reprogram duga privatnog sektora od oko pet i po milijardi evra.

Da bi ispoštovala zahteve MMF-a, vlada je spremila paket mera za smanjenje sopstvenih troškova i veliku štednju, najavio je vicepremijer Mlađan Dinkić. On je naveo da će sve plate u javnom sektoru biti zamrznute, čime će se uštedeti 130 miliona evra. Transferi gradovima i lokalnim samoupravama takođe će, prema njegovim rečima, biti smanjeni.

Istovremeno, zabraniće se povećanje broja zaposlenih, državnim službenicima biće ukinute brojne privilegije, a biće zabranjena i kupovina novih automobila, najavljuje ministar ekonomije. Dinkić podseća da su neke zemlje, poput Islanda i Letonije, tokom krize bankrotirale, a da će Srbija sasvim sigurno izbeći takav scenario. On očekuje da će nove vladine mere maksimalno pomoći privredi u datim okolnostima, dok rebalans budžeta najavljuje za april i navodi da će, na osnovu dogovora sa MMF-om, Srbija od komercijalnih banaka u inostranstvu zatražiti kredit za pokrivanje deficita srpskog budžeta u iznosu od 500 miliona evra.

Inače, MMF će ublažiti uslove odobravanja svojih zajmova, koji će početi da se primenjuju od 1. maja, a povoljni krediti biće dostupni prvenstveno zemljama s jakim makroekonomskim pokazateljima, ističe se u saopštenju te globalne finansijske institucije. Funkcioneri Međunarodnog monetarnog fonda smatraju da će novi pristup u davanju pozajmica podstaći mnoge zemlje kojima je neophodna finansijska podrška da im se obrate. Zamenik izvršnog direktora MMF-a Džon Lipski ocenio je da su proteklih godina neke zemlje izbegavale da pozajme sredstva fonda u strahu da će se to negativno odraziti na njihov međunarodni ugled i rejting. Izvršni direktor MMF-a Dominik Štros Kan, između ostalog, ocenio je da su suštinske promene prilikom ukazivanja pomoći zemljama članicama organizacije sada u uslovima globalne ekonomske krize neophodne. Štros Kan smatra da veća elastičnost prilikom odobravanja kredita i modernizacija uslova davanja zajmova treba da pomognu da se na pravi način izađe u susret potrebama članica MMF-a.

Osim toga, novi pristup prilikom dodele zajmova podrazumeva modernizaciju uslova saradnje sa MMF-om za sve zajmoprimce, kao i povećanje elastičnosti tradicionalnog instrumenta fonda, kao što je stendbaj-aranžman, a takođe i udovostručenje udela zajmova po običnom, odnosno povlašćenom programu kreditiranja. Korisnici sredstava MMF-a mogu očekivati i pojednostavljenje procedure u procesu vraćanja zajmova, kao i veći pristup nekim retko korišćenim programima, navodi se u saopštenju fonda.

Neograničeno obnavljanje kreditnih aranžmana

Jedan od osnovnih instrumenata u podršci koju MMF namerava da ukaže zemljama koje imaju finanansijske teškoće biće putem modela takozvane linije elastičnog kreditiranja (LEK). Prednost LEK-a je u tome što, prema objašnjenju eksperata, taj mehanizam ne bi obuhvatio ranije stroge uslove za zemlje koje traže finansijsku pomoć fonda, a istovremeno bi pružio mogućnost neograničenog obnavljanja kreditnih aranžmana, uz uslov da primalac zajma uredno izvršava ranije preuzete obaveze.

LEK predviđa i produžavanje roka otplate kredita MMF-a za tri do pet godina i manja uslovljavanja u vezi s veličinom privučenih sredstava fonda, dok je, prema sadašnjim pravilima, kreditni "plafon" ograničen na 500 posto od kvote koju zemlja zajmoprimac ima u MMF-u.