Voćka koja je „osvojila” svet

Politika

Brusnica je kod nas sve popularnije jagodasto voće, koje na tržište stiže sušeno, u obliku soka, čaja, džema... Velika tražnja diktira i cenu crvenih bobica, pa tako za kilogram suvih brusnica treba platiti i do 1.000 dinara, dok čaj, u kojem ove lekovite voćke obično ima samo u tragovima, košta oko 400 dinara.

Da bi se ublažio udar na kućni budžet, ili započeo unosan posao koji bi mogao da donese lep prihod, kao svojevremeno malina, i u Srbiji je sve više onih koji bi želeli da gaje brusnicu, inače poreklom iz Severne Amerike.

A gde je Brus ?

Lekovitost brusnici ne osporavamo, a što se tiče domovine – tu stvari stoje malo drugačije. Naime, u raznim krajevima naše zemlje nazivaju je još i borovka, vrisinja, brašnjača, brusnik, crvena borovnica... što govori da ova biljka raste i u našim krajevima. Na Tari je kanjon Brusnice, a u podnožju Kopaonika mesto Brus. To su samo neki od toponima koji ukazuju na činjenicu da je ovo samoniklo šumsko voće u našem narodu od davnina poznato i cenjeno.

Brusnica je najsličnija borovnici (sa kojom se i često zajedno nalazi) jer pripada istom rodu Vaccinium koji ima oko 200 vrsta. Pretežno je rasprostranjena u četinarskim šumama i planinama iznad 2.000 metara na severnoj zemljinoj hemisferi, najviše u Aziji, Severnoj i Južnoj Americi, severnoj Africi i u Evropi. I tu dolazi do raspleta: naša brusnica nije identična onoj koja raste u Severnoj Americi ili u severnim predelima Evrope, i od kojih su nastale današnje gajene vrste, ali je njen bliski srodnik.

Kako se gaji

Krupnoplodna ili američka brusnica zajedno s visokožbunastom borovnicom predstavlja ekonomski najvrednije vrste za gajenje iz grupe jagodastog voća, kako u zemljama Evropske unije, tako i u SAD, Kanadi, Kini i Japanu.Kod nas se do sada nije gajila, što ne znači da ne bi mogla, jer je otporna na bolesti, ne iziskuje posebnu pažnju i brigu, a vrlo je dekorativna, tako da se „preporučila” i kao ukrasna biljka: zimi crvena, leti zelena, s proleća rumenih cvetova, a u jesen okićena plodovima.

Višegodišnji zimzeleni, polegli žbun brusnice, čija je visina do pola metra, ima razvijen i plitak koren iz koga izbija veliki broj nadzemnih izdanaka. Odgovara joj humusom bogato, kiselo, vlažno i rastresito zemljište na kojem veoma brzo formira gust tepih koji u jesen donosi more crvenih plodova, veličine ogrozda. Ukoliko se plodovi ne oberu u jesen, oni ostaju na biljci kao ukras.

Sade se jednogodišnji živići, i to šest do osam biljaka po kvadratnom metru. U toku prve godine razvoj biljaka se može pospešiti upotrebom bio i organskih đubriva. Mineralna đubriva ne dolaze u obzir.

Bitan preduslov za gajenje brusnice je da rN zemljišta bude 4,0 do 5,5. Ukoliko nije, onda se pre sađenja tle priprema tako što se otkopa površinski sloj zemlje do dubine od oko 15 centimetara i zameni kiselim tresetom. Posle dve godine potrebno je ponovo dodati treset.

A gde nabaviti sadnice brusnica? U domaćim rasadnicima ih još nema, ali, kako smo saznali od Perice Petrovića, uvoznika sadnog materijala za Srbiju, uskoro će stići iz inostranstva: sadnice krupnoplodne brusnice su na granici, cena bez trgovačke marže je tri evra po saksiji sa oko 15 do 20 živića. Koliko će koštati u maloprodaji – ostaje da se vidi.

-------------------------------------------------------------

Kako su američke bobice postale evropski „hit”

Popularnosti brusnice kumovalo je saznanje da njeni plodovi, bogati vitaminom Ce (do 31,5 miligrama u 100 grama svežeg voća) i drugim zaštitnim materijama – između ostalih bioflavonoidima koji imaju snažno antioksidantno dejstvo – mogu da utiču na smanjenje rizika od kanceroznih i srčanih oboljenja. A pravi „hit” među evropskim potrošačima postala je zbog blagotvornog delovanja na različita zapaljenja i infekcije urinarnog trakta. Upravo je to doprinelo povećanoj tražnji na Starom kontinentu, naročito u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, zbog čega je izvoz brusnice iz SAD povećan u poslednjih šest godina za sedamdeset odsto!

S. Berić

[objavljeno: 29/03/2009]