TAMO GDE JE NAŠA PESMA, TAMO JE SRBIJA

e-Novine

Piše: Petar Luković

U prigodnom prolećnom raspoloženju, pun optimizma i nasmejan, predsednik Boris Tadić posetio je u Valjevu jedan od svojh omiljenih festivala – manifestaciju srpskog folklora „Zlatni opanak”, čiji je neizbežni pokrovitelj. Okružen učesnicima u veselim narodnim nošnjama, obasjan još veselijim suncem, predsednik je osetio neizdrživo nadahnuće spram potrebe da nešto iscrpnije obrazloži temu koja mu je upravo pala na pamet – srpski identitet!

Da se ori do Tokija: Ushićeni Predsednik

PHOTO: FoNet/NENAD ĐORĐEVIĆ

„Nema ulaska u Evropu bez identiteta. Nema smisla, ni postojanja, bez identiteta. Baveći se političkim poslom, vrlo često sučeljavam se sa ljudima koji misle da sa lakoćom možemo u periodu procesa globalizacije izgubiti svoj identitet. Nije proces globalizacije gubljenje identiteta, već doprinos i našeg identiteta ideji zajedničkog sveta. Dakle, u Evropu samo sa identitetom”, upozorio je Tadić prisutne igrače i igračice.

Kad mu je krenulo s pričom, predsednik je Predsednik Srbije nastavio je da objašnjava kako „politiku ne čine samo ekonomija, evropske integracije i partijska prepucavanja”, već u nju spada kultura i identitet. Upravo zbog toga, podvukao je Govornik Sa Suncem U Kosi, „granice ne bi trebalo definisati samo državnim granicama”.

„Tamo gde se dešava naša kultura, gde se pevaju naše pesme, tamo su naše granice. Ne treba nikad da dozvolimo da se skupljamo unutar postojećih granica. Moramo da budemo svesni da naši ljudi jesu sa Zrmanje, iz Like, okoline Karlovca, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije, Šumadije, istočne Srbije, pa i do Kumanova dosežu delovi naše kulture. I toga moramo biti svesni vodeći našu politiku, zemlju i ekonomiju”.

Ako smo dobro razumeli predsednika – kad se na Islandu ili na Tajvanu začuje „naša pesma”, granice Srbije se automatski menjaju; praktično, tamo gde se čuju Stoja ili Ceca, tamo je Srbija! Posebno je intrigantna predsednikova primisao da „granice ne bi trebalo definisati samo državnim granicama”, što jeste sasvim besmisleno – kako granicu definisati granicom? – ali se savršeno uklapa u logiku „Zlatnog opanka” koja ne zahteva pamet već dobar rad nogu.

Pesma nema granice: Tadić definiše pogledom

PHOTO: FoNet/NENAD ĐORĐEVIĆ

Osećajući da je trenutak da kaže nešto suvislo u gradu koji je postao sinonim za likvidacije (u Valjevu je za nekoliko meseci bilo pola tuceta ubistava), Tadić je svu krivicu prebacio na kriminalce iz Republike Srpske: „Valjevo, ali i čitava zapadna Srbija, u koju su se posle nesrećnih ratova preselile kriminalne grupe s one strane Drine, moraju da postanu bezbedni. Moramo da branimo siguran život građana. Sve kriminalne grupe moraju se razotkriti. Policija vodi snažne akcije da se razvrgne kriminal od državnih institucija, i to mora biti učinjeno zbog naše egzistencije”.

Odlučan do bola, Tadić je potom zaključio: „Kao predsednik Srbije, daću ne samo najveću moguću podršku, već ću svu svoju energiju ugraditi u razvrgavanje veza kriminala i države. Treba biti otvoren i potpuno jasno reći građanima da to još nije završeno. Ne postoji institucija koja nije inficirana primesom kriminala. Ali, nismo mi u lošijem stanju, kad je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, od suseda. Zato su potrebne regionalna akcija i podrška Evropske unije da bismo se obračunali sa tim zlom”.

Onda je predsednik zaćutao i „Zlatni opanak” je mogao da počne! Samo nek je veselo!