Niko neće da bude direktor „Udarnika”

Dnevnik

Povrh svega, direktoru „Udarnika” Simi Grujeskuu istekao je mandat, a na konkurs za izbor novog niko se nije javio. Radnici strahuju da zbog toga što ne postoji ovlašćeno lice, neće biti nikog da im sačini i potpiše socijalni program. U pitanju su uglavnom žene iznad 45 godina života i s 25 godina radnog staža, koje će teško naći novi posao u tekstilnoj industriji.

U rešavanje problema uključili su se i Veće samostalnog sindikata i predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton. Pismeno su od Agencije za privatizaciju zatražili da država imenuje lice za zastupanje preduzeća, s obzirom na to da država ima većinski kapital. Odgovora ni od danas nema.

Ovakvo stanje rezultat je treće neuspešne prodaje čarapare. Aukcija je poslednji put oglašena 14. februara, ali niko nije otkupio ni dokumentaciju, a kamoli izneo ponudu za kupovinu „Udarnika”. Inače, početna cena bila je 19 miliona dinara, a potencijalni kupac trebalo je da uloži dodatnih 27 miliona dinara. Fabrika čarapa poseduje zgradu u centru grada, prodavnicu u Beogradu i magacinski prostor na obodima grada. Na tehnološki park ne može se računati, s obzirom na to da je izuzetno zastareo.

Ugrozile ih divlje radionice

Fabrika čarapa „Udarnik” do prošle godine je proizvodila robu uglavnom za izvoz. Ovo preduzeće bilo je lider u proizvodnji ženskih čarapa. Vremenom ga je ugrozila italijanska „Pompea”, koja je otvorila pogone u Zrenjaninu, kao i divlje radionice.

Ni budućnost šećerane nije poznata, pošto se država, koja je vlasnik 60,54 odsto kapitala, ne izjašnjava da li će u njoj biti uveden stečaj ili će biti likvidirana. Fabrika zvanično postoji na papiru, ali u njoj niti ima proizvodnje, prekinute još pre tri godine, niti radnici dolaze na posao. Od nekadašnjih 200 zaposlenih, sada je ostao svega 21 i čeka sudbinu firme. Poslednja grupa od 26 radnika prijavila se za dobijanje socijalnog programa u iznosu od 390.000 dinara po osobi. U prvom krugu otpremnine je dobilo blizu 150 radnika, dok ih je 47 ostalo u preduzeću, iščekujući odluku države. Međutim, i neki od njih su u međuvremenu izgubili strpljenje.

- LJudima su se nagomilali dugovi, nemaju novca da plate struju i grejanje i zato su prihvatili socijalni program u drugom krugu. Učinili su to nerado, ali su bili prinuđeni – rekao je za „Dnevnik” član Odbora za upravljanje fabrikom šećera Milan Rodić.

On je potvrdio da je ovaj odbor insistirao na sastanku sa predstavnicima Ministarstva ekonomije, kako bi se definisao položaj šećerane, ali do njega ni do danas nije došlo.

- Pisali smo i lokalnoj samoupravi da se zauzme i ugovori nam sastanak sa predstavnicima ministarstva. Međutim, ništa se ne dešava po tom pitanju – dodao je Rodić.

Ž. Balaban

Poslato 13.04.2009