Velika imena na jednom mestu

Nacionalni građanski

Budući da su naše lokalne sredine tesne i da slabo pratimo šta drugi rade, pa i oni iz našeg neposrednog komšiluka, Nataša Miljković i ja odlučile smo da u ovoj godini pokrenemo projekat novinarske obuke regionalnog karaktera čiji je cilj da okupi najpoznatija novinarska imena iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i drugih zemalja regiona. Ako vam kažem da će u Srbiji prvi put predavati Denis Latin sa HRT-a, čiju "Latinicu" gledaju dve trećine te zemlje, potom Manica Janežić, zvezda RTV Slovenije, ili nekoliko veličanstvenih iz Srbije – Manjo Vukotić, Dragoljub Žarković, Slobodan Reljić, jasno je o kakvim se formatima radi – kaže za GL Olivera Jovićević, poznato lice RTS-a i menadžerka novinarske škole "Balkan media tim", koja bi s obukom budućih novinara trebalo da startuje 9. maja u zgradi bivšeg Doma pionira u Beogradu (Takovska 8).

Smatrate li da će ova novinarska škola pronaći svoj prostor u odnosu na postojeće fakultete žurnalistike i škole novinarstva. Tačnije, u čemu vidite osnovnu specifičnost "Balkan medija tima"?

– Kad mi studenti s fakulteta dođu da volontiraju u emisiji, to su dva sveta – svet teorije i svet prakse. Kad ih pošaljete "na događaj", ne mogu da se sastave. Jednostavno, ne znaju odakle bi krenuli, šta je uopšte vest na nekoj dosadnoj konferenciji za novinare, koje su ključne informacije, jer ne možeš objaviti sve. Tako vam se desi da od informacije o tromesečnoj bebi koja je s beogradskog splava upala u Savu dobijete TV izveštaj da je beba spasena, pregledana i da je dobro. I ništa više. Ne navodi se ni pod kojim je okolnostima upala, ni gde su bili roditelji, ni ko ju je i kako spasao – najlakše je zvati Urgentni i dobiti izjavu dežurnog lekara. Odsustvo informativnog sadržaja i ekskluzivnosti, prepisivanje i prepričavanje crna su rupa naše profesije, bilo da su novinari diplomirali novinarstvo, neki društveni fakultet ili, neretko, medicinu. Naš je imperativ – nauči ono što ti stvarno treba kad kreneš na prvi ili stoti novinarski zadatak!

Smatrate li da tako stručna škola, koja je zasnovana na praktičnom momentu i ovladavanju zanata, može biti mač s dve oštrice. Jer, složićete se, ovladavanje praktičnim delom neke profesije nije garant uspešnosti bavljenja tom profesijom.

– Ništa nije garant. Ako ste doktor filozofije ili ekspert za kvantnu fiziku, to i dalje ne znači da ćete biti dobar novinar, sve i da to žarko želite i da vam se pružila prilika. Ne znači ni da se nećete tresti pred kamerom čak i ako pričate o materiji u kojoj bolje plivate nego prosečno obavešten novinar. Opšte obrazovanje se podrazumeva, kao i to da spadate u milion onih koji u Srbiji čitaju novine, da ste radoznali, da umete da posmatrate svet svojim očima, da ste spremni da kroz muke stignete do još većih muka, kako već glasi čuvena izjava.

Kako je došlo do saradnje s novinarima i medijskim poslenicima iz inostranstva i kako su oni reagovali na tu ideju?

– Ponosna sam na to što niko od naših kolega iz Srbije i regiona nije odbio da svojim predavanjem podrži ovaj projekat. Janica Manežič je zaokružila u svom rokovniku datum predavanja, pripremila klipove svojih specijalki o Kosovu koje su bile gledanije od zabavnih emisija na TV Sloveniji. I ostali su reagovali slično. Ljudi iz susednih država raduju se susretu s beogradskim polaznicima, a neki naši poznati glavni urednici koji su, kako kažu, odbijali ponude da predaju na nekom od privatnih fakulteta, nama su rekli o.k. Valjda zato što im se ideja dopala, zato što se znamo godinama i zato što su neki od njih naši učitelji.

Saradnici i predavači su zvučna imena iz Srbije i inostranstva. Koliko će oni zaista moći da se posvete polaznicima, s obzirom na činjenicu da su ti ljudi, uključujući i Vas, veoma zauzeti?

– Što se mene tiče, navikla sam da svoj život organizujem na štopericu. Verujem da je i sa kolegama isto – novinarstvo je ionako jedina profesija u kojoj si "u pogonu" 24 sata. Niti možeš da se "resetuješ", niti smeš da prespavaš događaj.

Predavački kadar čine pojedinci sa zaista raznovrsnim profesionalnim biografijama, ideološkim stavovima, a neke od njih krasi i neskriveno gravitiranje ka nekoj od političkih opcija. Smatrate li da je to predsnost ili nedostatak u radu novinarske škole?

– Moje kolege pripadaju različitim školama mišljenja i uređivačkim politikama, imaju različit pristup temi, osoben stil i metod, što im se zaista ne može poreći – isti događaj "bušiće" svako iz svog ugla. To je dragocenost za sve one koji stvari ne vide crno-belo. Jednoumlje je smrt za našu struku.

Kako je koncipirana nastava i koliko ce trajati školovanje budućih polaznika novinarske škole?

– Novinarska obuka traje tri meseca, a uključuje i dvonedeljnu praksu u najčitanijim novinama i najgledanijim telizijama, počev od "Novosti" i "Pressa" do RTS-a i Radio Beograda. Nastava se održava subotom i nedeljom, tako da mogu da doputuju i ljudi iz unutrašnjosti, kao i oni koji preko nedelje rade. Više će biti vežbi i radionica nego klasičnih predavanja. Ionako se o istoriji televizije ili štampe može čitati u udžbeniku ili na internetu. Nama je cilj da vidimo šta se dešava u praksi. Hajde da snimimo prilog, da ga izmontiramo, napišemo izveštaj, uradimo intervju i prodiskutujemo to što smo dobili. Nije dovoljno samo "pecati" tuđe greške – pokaži se sam, kad te bace na zadatak! Tako ćeš najbolje naučiti šta je dobro, a šta se nikad ne radi. O sopstvenim greškama, na primer, mogla bih da predajem satima. Ali nije stvar u greškama nego u navici da ih neguješ. Na kraju će polaznici imati završni ispit – reportaža, intervju, televizijski ili pisani, posle kojeg dobijaju diplomu da su prošli medijsku obuku "Balkan media tima. Proslavićemo, nadam se, u bašti nekog od beogradskih kafića.

Učiti od najboljih

Osim navedenih, predavači ove novinarske škole biće i Miroslav Lazanski, Drago Hendl, komentator zagrebačkog "Jutarnjeg lista", Ervin Hladnik Milharčič, komentator ljubljanskog "Dnevnika", kao i Dragan J. Vučićević, Aleksandar Filipović, Jovan Memedović, Srđan Predojević. Polaznike će obučavati i vrhunski predavači dikcije, scenskog nastupa, politički analitičari, prezenteri...