Leonardovi kodeksi

Večernje novosti

Naočari Branka Ćopića

U biblioteci SANU, osim pomenutog legata Marka Ristića, po svojoj lepoti, ekskluzivnosti i značaju izdvaja se biblioteka Ljubivoja Stefanovića, pionira modernog izdavaštva.

Zahvaljujući darodavcu Oliveri Stefanović, Akademija je vlasnik prelepih faksimila „Atlantskog kodeksa“ Leonarda da Vinčija, njegovih anatomskih studija i pejzaža iz Vindzorskog zamka i njegovog „Trivulzijanskog kodeksa“. Pored toga tu je i Traktat o arhitekturi Frančeska di Đorđa, faksimil rukopisa kolekcionara svetog Benedikta iz Montekasine, Menandrov papirus iz Kairskog muzeja, fototipsko izdanje Biblije Jurija Dalmatina iz 1584. godine. Sve ove knjige

opremljene su luksuzno, u kožnom povezu i propraćene su komentarima znalaca.

„Atlantski kodeks“ (Codice Atlantico) čine faksimili 1.286 Leonardovih crteža i zabeleški iz milanske biblioteke Ambrozijane, koji su podeljeni u 12 tomova. Na ovim listovima velikog formata (60,3 sa 44 cm) Leonardo se pojavljuje kao naučnik, filozof, umetnik i vizionar. Tu su spektakularni crteži raznih pronalazaka, oružja i utvrđenja, hidrauličnih sprava, mašina za letenje, plovila, arhitektonskih projekata, nastalih u periodu od 1478. do 1515. godine.

Po rečima Milke Zečević, zamenika direktora Biblioteke SANU, posebno značajna i vredna je i biblioteka Ljubomira Nikića, sa oko 8.000 knjiga.

Knjige koje su kao legat ostale iza Branka Ćopića upotpunjavaju okruženje u kojem je živeo i stvarao poznati pisac. Posebno dirljivo deluje masivni drveni radni sto na kojem mirno leži njegov crni šešir, pisaća mašina, lupa na rukopisu, naočare, olovke...

Događa se da pojedine značajne ličnosti iz sveta nauke ili umetnosti obećaju da će ostaviti svoje vredne biblioteke nekoj od ustanova kulture, ali to se ne dogodi iz raznih razloga. Naslednici koji dođu u posed značajnih biblioteka vrlo često ponude vredne knjige beogradskim antikvarima. Biblioteka kao celina više ne postoji, a time su izgubili svi: čovek koji je tako predano sakupljao knjige, pojedinci koji bi na jednom mestu mogli da nađu značajnu literaturu iz određene oblasti, a izgubili su i naslednici. Bez obzira na dostupnost informacija preko novih medija, bibliotečke celine imaju izuzetnu vrednost koja raste sve više kako prolazi vreme.