MMF: Istočnoevropske zemlje da stegnu kaiš

Poboljšanje ekonomske situacije u novoprimljenim članicama EU navelo je Međunarodni monetarni fond da pooštri zahteve za stezanje kaiša i da odustane od popustljivog stava koji je zauzeo na početku krize.

MMF je počeo da se bavi problemima pojedinačnih zemalja, vršeći pritisak na one korisnike finansijske pomoći za koje smatra da su spremniji da obustave reforme usmerene na štednju, prenosi Rojters.

Rezultat toga će, po oceni analitičara, biti skup različitih dogovora po kojima će one zemlje koje su suočene sa najvećim manjkom sredstava morati ozbiljno da se pozabave deficitom u javnom sektoru.

Ipak, zemlje u kojima postoje druge mogućnosti za finansiranje ili politička konstelacija koja odoleva spoljnim pritiscima će ili naići na popustljiv stav ili će sasvim odustati od dogovora sa MMF-om.

To znači da ta institucija sa sedištem u Vašingtonu kojoj se države obraćaju za zajam kad nemaju od koga da traže kredit neće isplatiti dogovorene tranše kredita zemljama kao što su Srbija i Letonija ako ne stave pod kontrolu svoje budžetske deficite, dok Ukrajini verovatno neće biti postavljena nikakva ogranicenja do predsednickih izbora zakazanih za januar.

„Zašto se to sada dešava? Verovatno zato što je situacija na globalnom planu bolja, što omogućava MMF-u da se usredsredi na probleme koji su specifični za određene zemlje, zbog čega može da traži od tih zemalja da urade ono što treba da urade”, kaže Kun Cou iz investicione banke „Barklis kapital”.

„Isto tako se može reći da MMF pokazuje izvesnu nedoslednost, što se, na primer, vidi u odnosu prema Letoniji sa jedne i Ukrajini sa druge strane”.

Turska, koja nije suočena sa ozbiljnom fiskalnom ni finansijskom krizom, najverovatnije će odustati od dogovora sa MMF-om, osim ako oporavak svetskog tržišta ne bude zaustavljen, što bi je ostavilo bez alternativnih izvora finansiranja, ističe Rojters.

Britanska agencija navodi da je, zahvaljujući trostrukom povećanju budžeta za kreditiranje, koji sada iznosi 750 milijardi dolara, MMF prošle godine pritekao u pomoć državama srednje i istočne Evrope suocenim sa problemima, ističući kao svoje prioritete sprečavanje ekonomskog kolapsa i podsticanje oporavka. Zbog toga je dozvolio Mađarskoj i Letoniji da prekorače dogovoreni budžetski deficit kada je postalo jasno da će njihove privrede zabeležiti pad u ovoj godini od šest, odnosno 18 odsto, što je veće smanjenje od očekivanog.

Medutim, s obzirom na to da kriza počinje da popušta, a kreditna aktivnost da oživljava, MMF je zatražio od zemalja koje su od njega dobile pomoć za izlazak iz krize da stabilizuju finansije.