Milijarda gladnih usta

Poslednja finansijska kriza koja je pogodila svet u celini kriva je za novih 100 miliona gladnih od njenog zaoštravanja prošle godine, istakao je on. Insistirajući na hitnom pojačanju globalnih investicija u poljoprivredu, prvi čovek FAO, Diuf, zatražio je uspostavljanje novog globalnog poretka prehrane, koji bi, ovaj put, uključio opšte pravo na pristup hrani i otuda izvedenom pravu na egzistenciju. Problem bezbednosti ishrane je suštinski politički problem ali i problem prioriteta na globalnoj agendi, istakao je predvodnik FAO.

Na istoj konferenciji za novinare, Žozet Šeran, osoba koja vodi Svetski program ishrane, podsetila je na pre dve godine velike društvene sukobe koji su i bukvalno u nekima od zemalja u razvoju izbili zbog nestašica hrane te upozorila da je „gladan svet i opasan svet“. Uz odgovarajuću pomoć sitni farmeri bi relativno lako mogli udvostručiti pa čak i utrostručiti svoje prinose, istakla je ona tom prilikom. Hrana i sve ono što je vezano sa njom predstavljaju danas najjači izazov za ceo svet, saopštila je Šeran. I ona je tom prilikom ukazala da je globalna privredna recesija uz visoke cene hrane naglo povećala broj hronično gladnih ljudi u svetu.

Prema izveštaju agencije UN za poljoprivredu i razvoj ove godine se može za 22 procenata očekivati uvećavanje broja gladnih u svetu. Od sadašnjih 1,02 milijarde gladnih 642 miliona ljudi se nalazi u azijsko-pacifičkom regionu, 265 miliona u podsaharskoj Africi, 53 miliona u Latinskoj Americi i Karibima a miliona manje na Srednjem istoku i u severnoj Africi. I među razvijenim zemljama ima onih sa bukvalno gladnim delovima stanovništva. Njih je oko 15 miliona što nije mali ni zanemraljiv broj. Poslednji podatak ukazuje da je ovo najviše posledica sve oskudnijih prihoda zbog ekonomske krize kao i gubitka statusa zaposlenih lica.

Borba protiv gladi u svetu bila je efikasna u osamdesetim godinama kao i u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka ali je poslednja dekada dobila sasvim različit karakter jer je u njemu ponovo regitrovan neprijatan rast broja gladnih. Kao lek za nastalu situaciju apeluje se na postizanje konsenzusa na globalnom nivou te brzoj primeni potrebnih aktivnosti na iskorenjivanju fenomena gladi. Oni koji ulaze u rang siromašnih građana, kaže se u izveštaju svetske organizacije FAO, troše sve do 60 odsto svojih prihoda na troškove nabavke najosnovnijih životnih namirnica.

Odatle nije dalek zaključak da borbu protiv globalne pošasti ne bi trebalo začinjati preko ad hoc programa već uz svesne, planske i dugoročne programe istrajno sprovoditi, uz najtešnju saradnju nacionalnih autoriteta. Problem gladnih je, pre svega, problem ekonomske nerazvijenosti. A ona je, pa opet, rezultanta suptilnih prepreka najmoćnijih zemalja koje ucenama onemogućavaju efikasna rešenja. Sve drugo je samo bacanje prašine u oči svetskom javnom mnenju. Gladni su siti decenijama davanih obećanja.

Teme: Hrana, Glad

Ličnosti: Žozet Šeran, Žak Diuf

Institucije: Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu