Regl: Nema tražnje za investicionim i stambenim kreditima

On je dodao da za to postoje dva razloga. „Pre svega, krediti su danas skupi. Takođe, danas je teško bilo šta planirati. Pitanje je na osnovu čega preduzeća mogu da planiraju dugoročno ako im promet opada 20, 30 ili 40 odsto“, rekao je Regl i dodao da je danas za mnoge klijente vreme za održavanje biznisa, a ne za ekspanziju.

„Neke kompanije će morati da prodaju delove firme koji im nisu bitni za osnovno poslovanje, na primer placeve koje su spekulativno kupili. Naravno, ima i kompanija koje su i pre krize bile dobro kapitalizovane i veoma likvidne, koje sada koriste mogućnosti. Danas ima mnogo prilika da se nešto jeftino kupi, na primer cele firme ili samo njihova imovina, i kompanije koje su stabilne koriste te prilike. Takvih kompanija ima u svim industrijama. Te firme su i danas kreditno jako sposobne i njih ćemo sigurno pratiti u investicijama“, ocenio je on.

Regl je rekao da će banke i ubuduće investirati u trezorske i blagajničke zapise.

„Banke će to koristiti kao mogućnost samo ako ne budu imale dovoljno kreditno sposobnih kompanija u koje mogu da plasiraju novac. Naš primarni cilj je da finansiramo klijente, a ne da investiramo u repo-operacije ili trezorske zapise. Ali, može da se desi da kreditna sposobnost privrede padne toliko da ne budemo u mogućnosti da plasiramo višak likvidnosti u kompanije. U tom slučaju ćemo više kupovati trezorske zapise“, rekao je on.

Regl je rekao da Raiffeisen banka nije u sukobu s Narodnom bankom Srbije zbog kritika centralne banke da su pojedine srpske banke neopravdano podigle kamatne stope. „Raiffeisen banka to nije uradila i zbog toga mi nismo ni u kakvom sukobu s NBS-om, koju smatram najprofesionalnijom državnom institucijom u sadašnjoj borbi protiv krize“, rekao je on i dodao da je, kad je povećanje kamatnih stopa u pitanju, vrlo bitno da se pravi razlika o tome da li se radi o fiksnoj kamatnoj stopi ili varijabilnoj.

„Ako se povećaju troškovi finansiranja banke, bilo da se radi o euriboru ili riziku zemlje, onda mogu da se povećaju i kamate, to je standardna stvar. Ako NBS insistira na tome da rok refinansiranja bude isti kao rok finansiranja, nekih usluga neće biti ili će biti na vrlo niskom nivou. Na primer, kad je reč o stambenim kreditima, Srbija realno ima mogućnost dugoročnog refinansiranja od pet do 10, najviše 15 godina, dok se stambeni zajmovi nude na 20, 25 do 30 godina. To znači da biste ubuduće mogli da povučete stambeni kredit na period od pet do 10 godina, što nije dovoljno jer bi rata bila previsoka u tom slučaju. Jedna od primarnih funkcija bankarskog sektora je transformacija rokova tj. da banke pozajmljuju kratkoročno i plasiraju dugoročno. Ako se bude insistiralo na tome da rok refinansiranja bude isti kao rok finansiranja, banke će to svakako poštovati, ali će to uticati na broj i karakter proizvoda koji se nude“, rekao je Regl.

Teme: Banke

Ličnosti: Oliver Regl

Institucije: Narodna banka Srbije

Kompanije: Raiffeisen Bank