MMF: Istočnoevropske zemlje više da štede

PRAG - Poboljšanje ekonomske situacije u novoprimljenim članicama EU navelo je Međunarodni monetarni fond da pooštri zahteve za stezanje kaiša i da odustane od popustljivog stava koji je zauzeo na početku krize.

MMF je počeo da se bavi problemima pojedinačnih zemalja, vršeći pritisak na one korisnike finansijske pomoći za koje smatra da su spremniji da obustave reforme usmerene na štednju.

Dva aršina MMF-a za Srbiju i Ukrajinu

Rezultat toga će, po oceni analitičara, biti skup različitih dogovora po kojima će one zemlje koje su suočene sa najvećim manjkom sredstava morati ozbiljno da se pozabave deficitom u javnom sektoru.

Ipak, zemlje u kojima postoje druge mogućnosti za finansiranje ili politička konstelacija koja odoleva spoljnim pritiscima će ili naići na popustljiv stav ili će sasvim odustati od dogovora sa MMF-om.

To znači da ta institucija sa sedištem u Vašingtonu kojoj se države obraćaju za zajam kad nemaju od koga da traže kredit neće isplatiti dogovorene tranše kredita zemljama kao što su Srbija i Letonija ako ne stave pod kontrolu svoje budžetske deficite, dok Ukrajini verovatno neće biti postavljena nikakva ograničenja do predsedničkih izbora zakazanih za januar.

"Zašto se to sada dešava? Verovatno zato što je situacija na globalnom planu bolja, što omogućava MMF-u da se usredsredi na probleme koji su specifični za određene zemlje, zbog čega može da traži od tih zemalja da urade ono što treba da urade", kaže Kun Cou iz investicione banke "Barklis kapital".

"Isto tako se može reci da MMF pokazuje izvesnu nedoslednost, što se, na primer, vidi u odnosu prema Letoniji sa jedne i Ukrajini sa druge strane".

Trostruko povećanje budžeta za kreditiranje

Turska, koja nije suočena sa ozbiljnom fiskalnom ni finansijskom krizom, najverovatnije će odustati od dogovora sa MMF-om, osim ako oporavak svetskog tržišta ne bude zaustavljen, što bi je ostavilo bez alternativnih izvora finansiranja.

Britanska agencija navodi da je, zahvaljujući trostrukom povećanju budžeta za kreditiranje, koji sada iznosi 750 milijardi dolara, MMF prošle godine pritekao u pomoć državama srednje i istočne Evrope suočenim sa problemima, ističući kao svoje prioritete sprečavanje ekonomskog kolapsa i podsticanje oporavka.

Zbog toga je dozvolio Mađarskoj i Letoniji da prekorače dogovoreni budžetski deficit kada je postalo jasno da će njihove privrede zabeležiti pad u ovoj godini od šest, odnosno 18 odsto, što je veće smanjenje od očekivanog.

Međutim, pošto kriza počinje da popušta, a kreditna aktivnost da oživljava, MMF je zatražio od zemalja koje su od njega dobile pomoć za izlazak iz krize da stabilizuju finansije.

Srbiji katanac zbog deficita u javnom sektoru

Evropska unija je prošle nedelje odobrila Letoniji pomoć u iznosu od 1,2 milijarde evra, ali MMF nije saopštio da li su smanjenja plata u državnom sektoru za 20 odsto i penzija za deset procenata dovoljna da bi toj zemlji stavio na raspolaganje dodatna sredstva.

On je istovremeno zamrznuo tranšu kredita Srbiji sve dok zemlja ne stavi pod kontrolu deficit u javnom sektoru, a nije odobrio ni zajam Bosni u iznosu od 1,2 milijarde evra.

MMF je u utorak podsetio Mađarsku na dato obećanje da ce u narednoj godini smanjiti budžetski deficit.

"Međunarodni monetarni fond je ovog puta bio mnogo popustljiviji i ta tvrdnja i dalje važi", kaže Nil Širing iz konsultantske kuce "Kapital ekonomiks".

"Ali, MMF ne može da se izlaže tako velikom moralnom riziku i da jednostavno deli šakom i kapom novac, a da pri tom ne očekuje ništa zauzvrat... On mora da te zemlje ponovo postavi na stabilne osnove".

To ne ide uvek glatko. Srbija je saopštila da će ispitati druge mogućnosti za finansiranje kako bi izbegla smanjenje potrošnje.

Turska: Nije nam više potrebna pomoć MMF-a

Bosanska muslimansko-hrvatska federacija je prošle nedelje odustala od planova za smanjenje beneficija veteranima rata vođenog od 1992. do 1995. Ministar finansija Federacije je, međutim, izjavio da je MMF jedino rešenje.

MMF je ove godine obustavio isplatu tranše kredita Ukrajini pošto je dugo sporenje između predsednika te zemlje Viktora Juščenka i premijerke Julije Timošenko dovelo do obustavljanja ekonomskih reformi.

Kasnije je, međutim, zauzeo pomirljiviji stav, što, po mišljenju analitičara, znači da u slučaju Ukrajine, za razliku od Srbije, možda razmišlja o dugoročnoj strategiji.

"Mislim da imaju u vidu geopolitičke faktore", izjavio je Timoti Eš iz banke RBS. "Uz to, mislim da vlada stav da je politička klima sada možda stabilnija, odnosno srpska vlada sada uživa nešto veći kredibilitet na političkom planu".

Slučaj Turske je komplikovaniji. Stav njenog premijera Tajipa Erdogana da Turskoj više nije potrebna pomoć MMF-a u upravljanju ekonomijom pošto je poslednji sporazum sa njim vredan deset milijardi dolara istekao u maju naišao je na podršku patriotskih snaga.

Iako Erdogan kaže da je Turska vrlo blizu dogovora, analitičari smatraju da ce Ankara verovatno sklopiti dogovor sa MMF-om samo ako joj ne budu postavljeni strogi uslovi, osim u slučaju da se situacija na globalnom planu pogorša.

"Turska radi na tome da joj bude postavljeno što je moguće manje uslova", kaže Martin Blum iz banke "Unikredit". "Posmatrano iz tog ugla, ako je situacija na globalnom planu dobra, MMF ima obavezu da ublaži zahteve, s obzirom na popravljanje stanja u finansijama Turske".