Da li je Hrvatskoj potreban aranžman sa MMF-om

Deo analitičara smatra da će aranžman sa MMF-om biti neophodan ako se bude kasnilo s formiranjem vlade, posle ovonedeljne ostavke premijera Ive Sandera, ili ako se ne pokaže spremnost za kresanje troškova. Drugi deo, međutim, navija za opciju da se u aranžman uđe što pre, preneo je zagrebački "Večernji list".

Hrvatski dnevnik ukazuje da je odluka o pozajmljivanju novca od MMF-a političko pitanje, ali da za tako nešto treba pokazati volju za kresanje troškova.

Poznato je, objašnjava guverner Rohatinski, da MMF finansijski pomaže one vlade koje pokažu spremnost na reforme i kojima u sprovođenju tih reformi nedostane novca.

Njegovo stanovište o aranžmanu s MMF-om nije se promenilo, bez obzira na novonastalu političku situaciju, i on i dalje tvrdi da Hrvatska može i bez MMF-a, ako vlada pokaže dovoljno snage i odgovornosti. Slično razmišlja i deo analitičara, ali oni dodaju da bi čekanje na formiranje vlade ili prevremeni izbori mogli pokazati potrebu i za ranijim sklapanjem aranžmana.

Željko Lovrinčević s Ekonomskog instituta ocenjuje da bi prvi potez nove vlade morao da bude rebalans budžeta. Prvi, "mali rebalans", u okviru kojeg treba odustati od neizvodljivih projekata, treba napraviti još letos, a u septembru treba napraviti pravi rebalans, koji će uključiti i rezanje socijalnih prava, kaže Lovrinčević, ne precizirajući na koja prava misli.

On napominje da je sada zadiranje u socijalu nemoguće, jer će trebati vremena za usklađivanje želja koalicionih partnera.

"Smanjenje rashoda zahtevaće nepopularne mere, pa je izvesno da će naredni meseci ozbiljno testirati snagu vladajuće koalicije", ocenjuje Zdeslav Šantić, analitičar "Rajfajzen konsaltinga". On tvrdi da je zaduživanje države neophodno već na jesen, po mogućnosti spolja.

Koliko će to zaduživanje poskupeti zavisiće o već spomenutim činiocima - formiranju vlade i spremnosti na rezanje troškova - ali će strani investitori dodatno gledati i na razvoj situacije u pregovorima s Evropskom unijom, stav nove vlade prema problemima sa Slovencima, restrukturiranju brodogradnje i reformama u poljoprivredi, kaže Šantić.

Mnogi se analitičari slažu da dugoročno u pomoć fiskalnom prilagođavanju treba da "priskoči" i poreska reforma, koju - zbog prikljkučenja EU - ionako treba sprovesti. Tako će se zasigurno već vrlo brzo iznova razmatrati uvođenje poreza na imovinu i kapitalnu dobit, najavljuje "Večernjak".