U iščekivanju povoljnijeg kursa

Beograd - Iako putari očekuju da danas u podne sa rukovodstvom Javnog preduzeća Putevi Srbije i sa predstavnicima Ministarstva infrastrukture dogovore dinamiku i modele za isplatu dve trećine duga od ukupno 30 milijardi dinara, to će najverovatnije biti odloženo za još narednu nedelju.

Za danas je planirano da rukovodstvo Puteva sa predstavnicima Ministarstva obiđe deonicu Koridora 10 kod Preševa, tako da će dogovor o dinamici isplate duga putarima morati još malo da sačeka. Pritom, još se ne zna ni da li je na račun tog preduzeća legao novac iz kredita od 100 miliona evra, koji je podignut od Sosijete ženeral banke iz Pariza, kao i pozajmica od 75 miliona evra koje je obezbedila Unikredit banka.

Među putarima se spekuliše da država odugovlačenjem isplate čeka povoljniji kurs dinara u odnosu na evro, a da će metodologijom raspodele putarima pokušati da „razvuče“ isplatu kako se na tržištu ne bi u jednom trenutku našla prevelika količina deviza. Kako je u slučaju prodaje NIS-a vest o pristizanju 400 miliona evra blago pomerila kurs, isto se može dogoditi i ovog puta, a moguće je i da banke ponude još niži kurs kako bi ostvarile dodatnu zaradu. Putarima je svejedno koliko vredi domaća valuta jer oni dug naplaćuju u dinarima, ali za JP Putevi Srbije nije nebitno da li će i zbog male razlike u kursu, morati da izdvoje veću količinu novca.

Ekonomista Nikola Fabris, međutim, smatra da to ne može da bude pravi razlog odugovlačenja sa isplatom.

- U ovom slučaju reč je o relativno malim količinama deviza, bar kada se ima u vidu ukupna novčana masa, tako da to ne može biti realna opasnost po kurs. Ne mogu da znam da li, eventualno, postoji dogovor među bankama, ali mislim da opasnost od veće promene kursa ne postoji - tvrdi Fabris.

Sličnog mišljenja je i Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, koji podseća da banke ne mogu da povuku poteze koji bi sa sigurnošću rezultirali obaranjem kursa.

- Potpuno je neizvesno da li će bankama u narednom periodu biti isplativije da novac ulažu u hartije ili u devize, a kurs dinara upravo od toga zavisi i u ovom trenutku se ne može predvideti - kaže Kovačević i dodaje da su u svakom slučaju, putari koji pokušavaju da naplate višegodišnji dug, na šteti, jer i pored obračunate kamate, novac koji bi sada trebalo da dobiju ni izbliza ne može da pokrije efekte inflacije.

Stručnjaci tome dodaju i probleme koje je domaća privreda imala zbog toga što država nije servisirala svoje obaveze. Treba se prisetiti da je nezaobilazan detalj u svakoj izbornoj kampanji unazad više godina, bila izgradnja saobraćajnica. Od toga je korist imalo lokalno stanovništvo i političari koji su sakupljali poene, ali su preduzeća, koja su povukla glavni teret tih poslova, ostala „kratkih rukava“. Osim što nisu isplaćivali zarade zaposlenima, u začarani krug međusobnih dugovanja uvukla su i dobavljače i podizvođače, pa su neretko te firme bile prinuđene da zbog neodložnih isplata (u koje se najčešće računao i porez državi) uzimaju skupe bankarske kredite.

Postoji li, uopšte, novac?

- Već šest meseci govori se o tome da će svakog trenutka država platiti svoj dug. Čekamo novac, a samo mojoj firmi nije izmireno više od 600 miliona dinara. Zbog toga nije samo nama otežano poslovanje, već smo u taj krug uvukli i više od 20 podizvođača - kaže za Danas direktor građevinskog preduzeća Planum Ratomir Todorović i dodaje da nije siguran više ni u to da li banke koje su odobrile kredite državi imaju novac za taj plasman.