Ukradena istorija

Politika

Multimedijalna izložba „Ukradena istorija” biće svečano otvorena večeras u 19 časova u zgradi Helenskog fonda za kulturu (Kneza Miloša 14) u prisustvu predsednika Grčke Karolosa Papuljasa i predsednika Srbije Borisa Tadića.

Postavka, koju će Beograđani moći da pogledaju do 30. septembra, bavi se problemom nezakonitih iskopavanja antikviteta i posledicama njihove prodaje na „crnom” tržištu.

„Postoje dva načina na koji se mogu poimati antikviteti – kao umetnički i kao istorijski predmeti. Iako ova dva gledišta ne moraju međusobno da se isključuju, bezočna potraga za antikvitetima zbog njihove umetničke vrednosti prouzrokovala je uništenje arheoloških nalazišta širom sveta. Zbog toga su mnogi istorijski podaci nepovratno izgubljeni”, navodi se, između ostalog, na jednom od izloženih zapisa.

„Nelegalna iskopavanja kulturnog blaga prouzrokovala su nedovoljno poznavanje naše prošlosti, a moglo bi se reći i gubitak naše samospoznaje”, kaže Vasilis Lambrinudakis, profesor klasične arheologije na atinskom Filozofskom fakultetu i jedan od autora izložbe.

Postavka, predstavljena na engleskom i francuskom jeziku, prati nastanak i razvoj pomame za iskopavanjem arheološkog blaga, a izložene fotografije prikazuju ukradene artefakte iz Grčke, Italije, Iraka i Kambodže. Deo izložbe čine i kopije antikviteta vraćenih u Grčku, kao što su mozaici svetog Luke i apostola Tadeja, zatim delovi Ajdonjskog blaga ili mermerna glava Dionisa, koja je danas izložena u Korintu. U sklopu postavke posetioci će moći da pogledaju i film o toj temi, a priređene su i dve interaktivne igrice.

Izložba je do sada prikazana na Kipru, u Grčkoj, Italiji, Portugaliji, Irskoj i u zgradi Evropskog parlamenta u Briselu. Posle Beograda, u planu su Bukurešt, Sofija, Tirana, Frankfurt, Aleksandrija i Vašington.

S. K.

[objavljeno: 03/07/2009]