Samo greška Vlade vodi ujedinjenju

Beograd - Iako godinama unazad najavljuju „vruću jesen“ i velike proteste kako bi se izborili za svoje zahteve, od kojih je najvažniji onaj za povećanje plata, sindikati za to nemaju dovoljno snage, smatraju ekonomisti. Najveće sindikalne organizacije, Savez samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost i Asocijaciju nezavisnih sindikata tište slični problemi, ali se za sve ove godine ovaj trio, kojem se nedavno sa sličnim zahtevima priključila i Konfederacija slobodnih sindikata, nijednom prilikom nije ujedinio, tako da nove najave o generalnim štrajkovima i ozbiljnim obustavama rada od jeseni „ne piju vodu“.

Na poslednjem prvomajskom protestu, koji je organizovao SSSS, nije bilo članova drugih sindikalnih organizacija, a na Trgu Nikole Pašića okupilo se tek nekoliko hiljada ljudi. Ništa bolje nisu prošli ni raniji protesti, a plodom su urodila tek uporna blokiranja ulica u blizini Vlade od strane vojnih rezervista i zaposlenih u kraljevačkom Magnohromu.

Ekonomista Mihail Arandarenko smatra da se, kada je reč o sindikatima, ništa posebno nije promenilo u odnosu na prethodne godine jer „nisu snažni ni pojedinačno, a nemaju ni volju da se udruže“.

- Ekonomska kriza sindikatima nikako ne ide u prilog i na jesen dosta toga zvisiće od toga da li će zahtevi sindikata biti nerealni, poput onog za očuvanjem svih radnih mesta. Skeptik sam povodom tog pitanja, a to vam kažem jer se svi sećamo priče oko proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, kada su sindikati u trenucima krize insistirali na povećanju plata za 20 odsto - kaže Arandarenko za Danas.

Ukoliko se kriza nastavi sindikati bi, prema rečima našeg sagovornika, mogli da odigraju ulogu katalizatora.

- Mnogo toga zavisiće od razvoja krize, jedinu šansu imaće ukoliko dođe do smanjenja porasta nezaposlenosti. U slučaju lošeg scenarija, odnosno nastavka krize, sindikati će svakako formulisati neke svoje zahteve, u slučaju nekog drugog scenarija tražiće rekonstrukciju svega, ali to se sigurno neće desiti - ističe Arandarenko.

Naš sagovornik navodi da do „vruće“ jeseni može da dođe samo zbog neke odluke Vlade ili krize koja bi mogla da učini da širi slojevi društva upadnu u tešku situaciju, ali ne veruje da će do promena doći kao posledica akcije sindikata. Arandarenko takođe sumnja da će se sindikalne organizacije ikada ujediniti. „Ujedinjenje je moguće eventualno oko neke velike i ozbiljne akcije, dok se oko nečeg drugog ne mogu složiti jer je sindikalni pokret u našoj zemlji izuzetno slab“, ističe Arandarenko.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže za Danas su sindikati počeli sa najavljivanjem vruće jeseni zato što su shvatili da bi jedna od mera za prevazilaženje krize mogla da bude i oporezivanje plata, ali dodaje da ne postoji šansa da dođe do organizovanja neke velike sindikalne akcije. Nikolić ipak ne smatra da sindikati nisu dovoljno jaki jer postoje organizacije čija je veličina i snaga već demonstrirana.

- Imamo, recimo, sindikate zdravstva i obrazovanja koji su i te kako jaki. S njima nema šale i već smo videli da je državi jako teško da s njima izađe na kraj. Efikasni su i često vrlo dobro organizovani. Mislim da će i Vlada to imati u vidu kada sindikati budu postavljali zahteve - kaže Nikolić i dodaje da je porast plata u zdravstvu najbolji dokaz da njihov sindikat nije slab.

Cilj sindikalnih organizacija u našoj zemlji, prema rečima Nikolića, nije da naprave veliki bum, već da održe status kvo. On veruje da bi se sindikati zadovoljili smanjenjem stope nezaposlenosti, ali i da u ovoj situaciji „nisu toliko ludi da traže povećanje plata“.

S druge strane, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže za naš list da sindikati ne mogu da budu nosioci bilo kakve vruće jeseni jer za to nisu sposobni.

- Sindikati u našoj zemlji nemaju apsolutno nikakvu moć i to su pokazali. Nema ništa lakše nego posvađati sindikalne rukovodioce tako da oni nisu sposobni da organizuju velike proteste - ističe Stevanović.

Preslabi za političare

Ekonomista Mihail Arandarenko ističe da sindikati nikada ništa nisu konkretno uradili upravo zato što nikada „nisu smeli da odmere snage sa političarima“.

- Sindikati nikada nisu probali da odmere snage sa političarima, zato što znaju da su slabi. Oni prete i tako dobiju male ustupke, ali se na tome gotovo uvek sve završava. To ne možemo nazvati potkupljivanjem, već time da oni imaju svest da moraju da pristanu na tako nešto jer nemaju snage za više od toga. Takođe, moraju da budu svesni da im je neophodno mnogo više posvećenog članstva - naglašava Arandarenko i dodaje da je za slabost sindikata ponajviše kriva tranzicija.