Manje ćata više para

Glas javnosti

BEOGRAD - Preostale tranše kredita od tri milijarde evra koji je Srbija ugovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom zavise od toga da li će država do avgusta uspeti da zauzda sunovrat bruto društvenog proizvoda i da li će smanjiti svoje rashode, odnosno otpustiti ljude u državnoj administraciji ili im umanjiti plate ili smanjiti penzije. Zamenik generalnog direktora MMF Murilo Portugal je izjavio da će pregovori tokom sledećeg meseca možda biti komplikovani i dugi i da je još rano govoriti o tome da li će Srbiji biti odobreno povećanje budžetskog deficita i povlačenje druge tranše kredita.

Prema dogovoru sa MMF, deficit je određen na tri odsto BDP, ali je premijer Mirko Cvetković već najavio da će Srbija tražiti da se ta cifra poveća na četiri procenta.

Svaki potez pod lupom

Zamenik direktora MMF Murilo Portugal je istakao da će, u slučaju da budžetski deficit u Srbiji bude veći od planiranih tri odsto BDP, ova institucija proceniti koji su razlozi doveli do toga, odnosno da li su bili eksterne prirode, tako da Vlada Srbije nije mogla da utiče na njih. U tom slučaju, druga tranša aranžmana ne bi bila dovedena u pitanje, ali ako MMF ustanovi da je deficit rezultat vladinog propusta, moguće je da ostanemo bez predviđenog novca.

- Privreda je suočene sa problemima većim nego što se očekivalo, ali u aranžmanu MMF sa Srbijom su ugrađene mere predostrožnosti koje mogu da se preduzmu ako posledice krize budu veće nego što je ranije procenjivano - naglasio je Portugal, aludirajući na povećanje poreza ili smanjenje plata.

Stručnjak Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da postoji mogućnost da MMF pristane na ovakvu promenu aranžmana, ali samo ako bude video da je država spremna da restrukturira javni sektor.

- Ono što vlada treba da uradi je da pred MMF izađe sa gotovim planom za očuvanje makroekonomske stabilnosti, a da to ne bude samo novo zaduživanje. Potrebno je da se sprovedu reforme smanjenjem administracije i plata u državnim ustanovama, zatim da se restrukturiraju zdravstvo, prosveta i penzijski sistem, koji suviše koštaju i da se izvrše promene u javnim i društvenim preduzećima koja država subvencioniše, a u kojima se primaju vrlo visoke plate. Primer za to je „Petrohemija“, u kojoj bi zbog lošeg poslovanja rukovodstvo odavno bilo smenjeno da je to privatna firma, a ovako još prima i ogromne zarade - nabraja Đogović, dodajući da bi i Nacionalni investicioni plan trebalo da bude preispitan tako da se iz njega izbace svi neproduktivni projekti, poput lokalnih puteva i domova kulture.

Đogović naglašava da će ove godine pad BDP biti minimalno šest procenata, a možda čak i osam do 10, iako je ranije planiran pad od samo dva odsto. Prema njegovim rečima, MMF će zato tražiti da vlada reformiše rashode, a ukoliko to ne učini, preostaje joj podizanje poreza na dodatu vrednost, što bi dovelo do pada likvidnosti privrede i ne bi ničemu doprinelo.

- Ako vlada ne preduzme ništa i MMF joj ne dozvoli povlačenje sledeće tranše kredita, to će biti negativan signal za investitore i za banke koje neće više usmeravati kapital u Srbiju, što će srednjoročno ugroziti i kurs. Međutim, nedostatak tog novca samo u ovoj godini ne bi trebalo da ima efekta na monetarnu stabilnost - zaključuje Đogović.    

Autor: