Konzumerizam, susreti i traženja

Nacionalni građanski

Osmi, pretposlednji dan Infanta protekao je u znaku plesnih predstava – Studio za savremeni ples iz Zagreba odigrao je predstavu Sale, dok je grupa "Hajde da..." iz Beograda izvela komad Kriva za Gausa koji je nastao u koprodukciji sa Ustanovom kulture "Vuk Karadžić" i u saradnji s Beogradskim plesnim centrom. I sam naziv Sale (rasprodaja na engleskom jeziku) upućuje na temu kojom se predstava, izvedena preksinoć u Novosadskom pozorištu, bavi – a to je konzumerizam. Motivi ponude, kupovine i potražnje ironično se izvrću u predstavi u kojoj igrači tragaju za idealnim gledaocem uz želju da se svide i budu "kupljeni".

Voditelj jučerašnjeg festivalskog okruglog stola posvećenog predstavi Zoran R. Popović nazvao je Sale fragmentarnom, odnosno celovito-rasparčanom predstavom, dok je dramaturg predstave Saša Božić objasnio zanimljivu činjenicu da je ona u potpunosti sastavljena od mikrokopija, odnosno da igrači kopiraju jedni druge ili nešto što je već ranije odigrano. Popović je istakao da je ispovedna forma dominantna medijska forma u predstavi, a da projektovano osećanje razdraganosti u njoj zaokružuje ukupan utisak. U to se uklopila i muzika koju potpisuje Damir Šimunović, koju je dramaturg Božić nazvao blago zavodljivom, a koja se sastoji od latino ritmova, uključujući obradu pesme Love Will Tear Us Apart grupe "Joy Division" u latino stilu.

Božić, koji je, uz jednu od najpriznatijih koreografkinja u Hrvatskoj, Kseniju Zec, koautor predstave, kaže da ona nije pravljena s namerom da promeni svet, već da se može nazvati "predstavom za susjedstvo". On je traganje za pozorišnim identitetom igrača u predstavi uporedio s potragom za novim identitetom koju savremeni čovek obavlja u izlogu, tj. u šopingu. Glumica Bosiljka Vujović-Mažuran ocenila je rad na predstavi s brojnim ansamblom kao izazovan, interesantan, začuđujući, slojevit i zahtevan u više smislova, upoređujući ga s psihoterapijom.

Opet, predstava Kriva za Gausa, koju je publika Infanta videla preksinoć na sceni "Pera Dobrinović" SNP-a, deo je projekta "Okvir tela" koji je okupio igrače, koreografe i osobe sa invaliditetom. Gausova kriva, odnosno, model normalne raspodele često je korišćen model u statistici i drugim naukama, dok se u predstavi, po rečima Popovića, ona prenosi u metafizički svet problematizovanjem pojma prosečnih vrednosti, tj. prosečne, većinske populacije, "dok preostala manjina potvrđuje pravilo ili remeti prosek". Marko Pejović, dramaturg predstave, ocenio je da ona nosi pitanje nisu li delovi izvan proseka upravo "oni koji unose život".

Sanja Krsmanović-Tasić, koja je zajedno s Borisom Čakširanom radila koreografiju predstave, opisala ju je kao predstavu susreta i traženja novog jezika, dok su učesnici predstave istakli stalno suočavanje tokom rada na svim nivoima, od dvoje koreografa različitih estetika i senzibiliteta, do ansambla koji se sastoji od igrača i osoba sa oštećenim sluhom, vidom i drugih osoba s posebnim potrebama. Danijel Todorović kaže da ne može da se osloni na svoj vid, ali da je uz poverenje koje ima u Čakširana i kolege ipak prihvatio da igra na sceni. S njim se složio Senad Sopnić, koji ne čuje, ali, kako kaže, pozorište, ples i muziku oseća preko svog tela kroz dodir i vibracije.