Bakrot „Zlatne države”

Politika

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 3. jula – Ne pomažu ni centri kompjuterske i svemirske tehnologije, ni dobra vina, pa ni holivudska „fabrika snova” čiji je „terminator” na čelu izvršne vlasti: Kalifornija je zapala u vanredno finansijsko stanje koje produbljuje krizu u SAD, a time i u mnogim delovima sveta. Njeno posrtanje spada u vrhunske paradokse računovodstva: iako bi, da je nezavisna, bila deveta ekonomska sila sveta, njen budžetski deficit je dostigao ogromne razmere, rejting na berzama Volstrita joj je najniži među 50 ovdašnjih saveznih država, a guverner Arnold Švarceneger je upravo doneo dekret kojim se priznaje da nagomilani dug ona sada ne može da isplaćuje gotovinom, tako da će potražiocima razdeliti teško unovčive priznanice.

Kako je „Zlatna država” (njen zvanični nadimak) mogla toliko da potamni, pitanje je na koje se daju uznemirujući odgovori i za mnoge druge. U najkraćem, nije se odricala navike da troši više nego što zarađuje i nego što je spremna da prištedi i izdvoji za opšte potrebe.

Sumrak koji ju je strefio proizašao je iz „mračnih pokazatelja”. Deficit u budžetu – čiji je ukupni iznos 96 milijardi dolara – po godišnjem obračunu dostigao je 24,3 milijarde, s tendencijom da već sledećeg septembra poraste za još sedam milijardi; stopa nezaposlenosti je 11,5 odsto (nacionalni prosek je niži za dva procenta), a neusvajanje novog budžeta moglo bi da odloži mnoge poduhvate za modernizaciju puteva, vodovoda i druge infrastrukture, odloži isplate duga hiljadama građana i desetine hiljada njih ostavi bez posla ili ih primora na neplaćena odsustva.

Drama je, prema hroničarima, začeta još 1978. godine kada je u kalifornijski ustav unet amandman kojim je porez na imovinu ograničen na jedan odsto njene vrednosti i propisano da je za svako povećanje dažbina neophodna saglasnost dve trećine članova parlamenta. Ta izmena je bila, naravno, vrlo popularna, ali se pretvorila u „olovne tegove” za „Zlatnu državu”. Prihodi su opali, rashodi povećani, a u oštroj podeli na dve stranke nije bilo mogućno postići dvotrećinsku saglasnost.

Do sadašnje blokade došlo je usled nesaglasnosti republikanaca, sa Švarcenegerom na čelu, i demokratske većine u parlamentu. Guverner i njegovi traže znatno povećanje poreza i smanjenje potrošnje radi stabilizacije budžeta, dok demokrate predlažu blaže restriktivne i izrazitije stimulativne mere. „Rasipništvo ubija Kaliforniju”, poručio je danas Švarceneger napisom u „Los Anđeles tajmsu”. Guverner kao da se igra na granici rata, dok se cela zemlja trese pod udarima najveće finansijske krize posle Velike depresije, okončane tek s Drugim svetskim ratom, uzvraća mu se.

Ako Kaliforniji ide nizbrdo, tako će biti i nizu drugih saveznih država, upozoravaju analitičari, među kojima je Bart Flincinger iz Grupe za strateške resurse. Negativne posledice će se osetiti širom Amerike, tvrdi AP. I takvu procenu potkrepljuje podacima da je u Kaliforniji koncentrisano 12 odsto bruto nacionalnog proizvoda i veći deo trgovine na veliko nego u bilo kojoj saveznoj državi, i da će njena kriza dovesti do propasti niza udaljenih poslovnih partnera. Ujedno, napominje se da ona federaciji daje više nego što od nje prima, samo 80 centi od prosleđenog dolara, dok ostatak odlazi socijalnim programima u manje razvijenim krajevima SAD.

I bez kalifornijskog posrtanja, koji dobrim delom proističu iz pogoršanja opšte situacije, čak 48 saveznih država muče takođe veliki budžetski deficiti. Pored „Zlatne države”, do propisanog roka, 1. juna, još četiri savezne države nisu izglasale novi budžet – Arizona, Misisipi, Severna Karolina i Pensilvanija.

Stabilizacioni plan predsednika Baraka Obame predvideo je da deo vanrednih finansijskih injekcija ubrizga i saveznim državama. Ali, obećana pomoć kasni, za razliku od nevolja.

Da je saveznim državama dozvoljeno bankrotstvo, Kalifornija bi ga sigurno zatražila kao neki od finansijskih giganata. Ovako, nastavlja da se tetura i snalazi privremenim merama u međustranačkom prepucavanju koje se ponajviše svaljuje na leđa građanima.

Nadležni funkcioner Džon Ćijang je sa svojom službom ispisao već 28.742 priznanice u ukupnom iznosu od 53,3 miliona dolara. Ako vlasti ne postignu sporazum do kraja avgusta, ta vrsta papira umesto gotovine mogla bi da se prosledi za sumu od čak 4,8 milijardi dolara, računa „Njujork tajms”.

Kalifornija je samo jednom posle Velike depresije primenila takvu meru – 1992. Pouke kao da su, u međuvremenu, zaboravljene ili potisnute prohtevima za koje je utrošak znatno nadmašio i prihode države, pa i mnogih njenih stanovnika i preduzeća…

Momčilo Pantelić

[objavljeno: 04/07/2009]