U Francuskoj burke nisu šik

Politika

Pariski šik ima iznenađujuće momente: pojedine građanke Francuske šetaju u širokim ogrtačima zvanim burke, koje padaju preko celog lica i tela, uz jedan uski prorez za oči.

Čak i da njegova supruga Karla Bruni nije bivša manekenka, šef Jelisejske palate Nikola Sarkozi je mogao da uvidi da sa ovakvom modom nešto nije u redu i da ovakva garderoba vređa francuske pojmove jednakosti i slobode.

„Burke nisu dobrodošle u Francuskoj”, poručio je nedavno Sarkozi francuskim poslanicima, dok je gotovo istovremeno u regionalni parlament u Belgiji ušla maramom zavijena muslimanka Mahinur Ozdemir (27) kao poslanik.

Sarkozijev govor pred oba doma parlamenta i uspeh Mahinur Ozdemir da postane prvi poslanik sa maramom u Evropi izazvali su pitanje koje mnogi Evropljani ne žele da čuju – da li je način života pojedinih muslimana na Starom kontinentu u sukobu sa evropskom kulturom i njenim vrednostima?

„Ne možemo prihvatiti žene zatvorenike iza mreža, odsečene od društvenog života, lišene svakog identiteta”, poručio je Sarkozi.

Kako javlja televizija Frans 24, Sarkozija su odmah napali opozicioni socijalisti, tvrdeći da zadire u ono što ga se ne tiče – garderobu građana.

Poslanici centra i desnice zemlje sa najvećom muslimanskom populacijom u Evropi (oko pet miliona) i pre Sarkozijevog obraćanja pokrenuli su inicijativu da parlament zabrani burke građankama Francuske i muslimankama koje tamo žive. Levičari su odbacili predlog, a neke od muslimanskih organizacija u zemlji ističu da ne treba preterivati sa tim, jer je u burkama „samo 100.000 žena”.

Mnogo su glasnije bile islamske grupe u Britaniji, koje upozoravaju Sarkozija da izaziva bes građana ove veroispovesti. Muslimanski savet Britanije je istakao da su ocene francuskog predsednika o muslimanskoj garderobi „uvredljive”.

Za razliku od francuskih javnih škola, gde je zakonom iz 2004. učenicima zabranjeno da ističu verska obeležja poput krstova ili marama, na „ostrvu” svaka škola samostalno određuje hoće li devojčice smeti da dolaze pokrivene.

„Dejli telegraf”, međutim, podseća da Sarkozi nije govorio o garderobi već o tome šta ona simbolizuje. Burke su simbol nejednakosti i potpunog potčinjavanja žena muškarcima i zato im nije mesto u Evropi.

Čak su i neke britanske islamske grupe podržale francuskog predsednika, nadajući se da će burke biti sklonjene ne samo sa pariskih nego i sa londonskih ulica.

„Treba mu aplaudirati”, izjavio je Tadž Hargi iz Muslimanskog edukativnog centra Oksforda. On je objasnio za „Telegraf” da je Sarkozi pokrenuo debatu od koje mnogi Evropljani beže, plašeći se još i jačeg muslimanskog fanatizma.

Umereni londonski imam Usama Hasan je takođe izjavio da razume Sarkozija i da Kuran poručuje muslimanima da poštuju lokalne običaje.

Sarkozijevi podržavaoci veruju da u ovome ne treba popuštati jer je reč o jednakosti građana, temelju evropske i francuske kulture. Predviđaju da će poslanici usvojiti zakon o zabrani burki za najkasnije šest meseci.

Francuska opozicija tvrdi da Sarkozi koristi beznačajno pitanje oblačenja muslimanki kao trik da skrene pažnju nezadovoljnih radnika sa posustale ekonomije. Oni kažu da od zabrane neće biti ništa.

Jedan broj medija i analitičara predviđa da bi najgori scenario bio upravo taj – da predsednik najavljuje sankcije bez namere da istraje.

Podseća se da je i sadašnji britanski ministar pravde Džek Strou pre tri godine skrenuo pažnju na ovo pitanje, zamolivši muslimanke da kod njega na konsultacije ne dolaze sakrivenog lica.

Pošto je Strou stvarno razljutio verske fanatike, a Britanija nije donela nikakve konkretne mere, na londonskim ulicama je usledio prkos u obliku nekoliko hiljada burki više.

J. Stevanović

[objavljeno: 04/07/2009]