Crna Gora (ne) traži izručenje

Večernje novosti

Laušević u filmu "Nož"

Vest o hapšenju Žarka Lauševića izazvala je u Podgorici lavinu sećanja na noć između 30. i 31. jula 1993. kada je poznati glumac u kafiću "Epl" ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21), a teško ranio 24-godišnjeg Andriju Kažića.

Sve do 30. marta 2001. godine trajali su sudski procesi u kojima su donošene različite presude, od one prve iz 1994. kada je Žarko osuđen na 15, preko odluke suda iz 1998. da je za prekoračenje nužne odbrane prava kazna četiri godine, do konačne - 13 godina zatvora. Na suđenjima se do detalja utvrđivalo šta se desilo na dan Ognjene Marije, kada se slučajni susret poznatog glumca i njegovog brata Branimira sa grupom podgoričkih mladića pretvorio u svađu, tuču, pa krvavu dramu sa tragičnim epilogom. Žarko je, nikada nije bilo sporno, ispalio 13 metaka iz pištolja, dok nastradali nisu imali oružje. U krvi ubijenog Vučinića, kako je utvrđeno u istražnom postupku, u momentu tragedije bilo je 1,7 promila alkohola, Pejovića 2,10 a Žarka Lauševića 0,78. Teškoj nesreći ljudi koji se do tada nikada nisu sreli prethodila je banalna prepirka...

Laušević je u zatvoru proveo 4 godine i sedam meseci. Kada ga je veće sudije Svetlane Vujanović (supruge aktuelnog crnogorskog predsednika) 27. februara 1998. osudilo na četiri godine zatvora stvorile su se zakonske pretpostavke da izađe na slobodu. Iste godine, u oktobru, preko Budimpešte otputovao je za SAD. Pre odlaska, o svemu što mu se dešavalo otvorio je dušu za NIN:

- Nisam izgovorio svoju završnu reč na ovom poslednjem suđenju. A hteo sam ponovo da kažem tim unesrećenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Ali, sve

moje reči, svi napori drugih ljudi i samog suda ostajali su bez razumevanja i prihvatanja. Znam, da bol ne čuje, ali od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na zemaljskoj kugli da se to nije desilo.

Porodice Pejović i Vučinić u to vreme bile su nezadovoljne malom kaznom za Lauševića, a njihovi zastupnici uložili su žalbu koja je, u krajnjem, rezultirala presudom Vrhovnog suda od 13 godina zatvora. Po sećanju izveštača "Novosti", koje su o ovom tragičnom slučaju pisale do detalja, ni Pejovići ni Vučinići, koji su uporno tražili pravdu preko suda, nisu javno pretili Lauševiću, ali je ostala priča da je Žarko napustio zemlju i zbog straha od osvete. On sam o tome je kazao:

- Od oštećenih ne tražim da mi oproste. Znam da to ne mogu, jer ni ja sam sebi ne opraštam, samo Bog to može. Njihovo je pravo da mrze, moje pravo da se kajem što ne mogah drugačije...

Posle Lauševićevog hapšenja u Americi porodice ubijenih mladića nisu se oglasile. Nema ni drugih reagovanja povodom otvaranja još jednog čina tragedije koja je svojevremeno potresla ne samo Crnu Goru. Otvorene su jedino pravne dileme, pošto je poznati glumac državljanin Srbije, a njegov predmet posle razdvajanja Srbije i Crne Gore prešao u kompetenciju srpskog pravosuđa. Po prvim tumačenjima koja smo dobili u Podgorici, Crna Gora neće tražiti izručenje Žarka Lauševića, jer za to nema pravnog osnova, a eventualno dosluženje zatvorske kazne trebalo bi da se dogodi takođe u Srbiji, u Požarevcu.

SVI SMO ZAUVEK KAŽNJENI

- U crkvi uvek upalim tri sveće. Za oca i njih dvojicu. Ako sam grešan što ovo rekoh, grešan sam i prema ocu - kazao je Laušević pred odlazak u SAD. - Mora da smo nešto zgrešili sva trojica, pa nas je Bog tako sastavio 31. jula 1993. Da njih kazni mojom rukom, mene njihovim glavama.

JABUKA

KAFIĆ sa brzom hranom "Epl" u podgoričkom bulevaru Lenjina (danas bulevar Petra Prvog) radio je u vreme krvave drame non-stop.

U međuvremenu je ovaj objekat srušen.

FILA: HAPŠENJE NEMA VEZE SA POTERNICOM

ADVOKAT Toma Fila, koji je branio Žarka Lauševića, naglašava da hapšenje poznatog glumca u Americi nema nikave veze sa presudom koja mu je izrečena za ubistvo u Podgorici.

- Američke vlasti nisu postupale po poternici, već su ga lišile slobode zato što nije imao uredne papire - apostrofira Fila. - To znači da on može da bude samo deportovan, a ne i ekstradiran. Pored toga, sudilo mu se u Crnoj Gori, a samim tim Srbija ni ne može da ga traži. Treba naglasiti i to da u nekim zemljama osobe u ovakvim situacijama mogu da biraju da li će biti deportovane državi čije državljanstvo imaju ili nekoj trećoj zemlji. (E. R.)