Arktik zona rata ili predeo blagostanja

Blic

Jednima tuga, drugima radost – tako bi ukratko mogla da bude opisana trenutna situacija u regionu Arktika, gde sve brže topljenje drevnih, džinovskih bregova leda izaziva različita raspoloženja.

S jedne strane, ubrzano topljenje leda je veoma loša vest za ljude i životinje koji žive u tom pojasu, ali i za stanovnike priobalskog pojasa širom sveta – zbog realne opasnosti da nivo okeana znatno poraste. S druge strane, pak, nije mali broj onih koji se otvoreno raduju novom razvoju događaja, ističući da će to biti prilika za eksploataciju novih, dosad nedostupnih rezervi nafte, za otvaranje novih, mnogo kraćih i bržih pomorskih puteva i, na koncu, za pristup novim lovištima ribe. U svemu tome postoji i treća strana, a to je svet koji zabrinuto posmatra ubrzanje vojne aktivnosti u tom regionu, gde svaka od šest suparničkih nacija pokušava da za sebe ostvari prednost. To, naravno, vodi u opasnost novog „hladnog“, pa možda čak i pravog rata za pristup rezervama nafte koje se na Arktiku procenjuju na 90 milijardi barela – dovoljno da pune tri godine zadovolji potrebe cele planete. Svih šest suparničkih država – Rusija plus pet članica NATO-a (SAD, Kanada, Norveška, Island i Danska (preko svog Grenlanda) – obećavaju da će sarađivati u domenima poput traganja za novim lovištima ribe ili nadgledanja novih pomorskih puteva u ovom mračnom i hladnom, dosad previše udaljenom i izolovanom delu sveta.

Iste države su, međutim, prilično rezervisane kad se povede reč o rešenju teritorijalnih sporova koji su izbili na površinu istovremeno s globalnim zagrevanjem planete, čija posledica je otapanje arktičkog leda.

Po mišljenju većine eksperata za klimatske promene, Arktički okean bi mogao da bude potpuno „očišćen“ od leda do 2050. godine, a možda čak i ranije, ako je suditi po rekordno velikom otopljenju koje se dogodilo septembra 2007. godine. Uzrok tako brzog topljenja leda je, razume se, globalno zagrevanje izazvano efektom staklene bašte na Zemlji.

Među znacima koji mogu izazvati nespokoj na Zapadu jeste dokument koji je Moskva objavila polovinom maja, a u kojem vlada premijera Vladimira Putina ukazuje na mogućnost da, u skoroj budućnosti, Rusija bude uvučena u rat radi kontrole izvora energije – od Bliskog istoka do Arktika.

Naznaka budućih sukoba već ima. Februara ove godine, kanadski premijer Stiven Harper je osudio „sve agresivnije“ ponašanje Rusije, pošto je jedan ruski bombarder leteo suviše blizu kanadske obale baš pred posetu Baraka Obame.

Ipak, budućnost nije baš tako crna kako neki analitičari vole da je slikaju, kaže norveški ekspert Lars Kulerud, uveren da svetu ne preti nov „hladni rat“. „Arktik će biti zanimljiv za 50 do 100 godina – ne danas! Malo je preterano pričati kako smo već sada na pragu hladnog rata“, kaže Kulerud. S njim se slaže i Jakub Godzimirski iz norveškog Instituta za međunarodne poslove koji kaže su priče o novom hladnom ratu zbilja preterane. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je, možda baš zato, izjavio aprila ove godine da Rusija „ne planira rast svojih oružanih snaga u Arktiku“, dok je zamenik američkog državnog sekretara Džim Stajnberg izjavio, takođe u aprilu, na ministarskom sastanku Arktičkog saveta u norveškom gradu Tromzeu, da će SAD „nastojati da promovišu strategiju saradnje“.

Povodi za sukobe

- Ko će eksploatisati 90 milijardi barela nafte

- Jedan od mogućih sporova je i onaj u kojem Rusija i Danska polažu pravo na isto morsko tlo ispod Severnog pola.

- Pitanje je koliko Kanada kontroliše Severozapadni prohod – pomorski put kroz Severni ledeni okean koji vodi pored severne obale SAD i kanadski Arktièki arhipelag, povezujuæi Atlantski i Tihi okean