Dogovaramo bolje mere

Večernje novosti

Muriljo Portugal

MEĐUNARODNI monetarni fond još nije sa vlastima u Beogradu razmatrao rezultate mera koje su donete kao uslov za tri milijarde evra "težak" aranžman koji naša zemlja ima sa ovom institucijom.

Ovo je, u intervjuu "Novostima" potvrdio zamenik izvršnog direktora MMF Muriljo Portugal.

* Iz Vlade Srbije stižu najave da će se zatražiti povećanje budžetskog deficita za dopunski iznos od 45 milijardi dinara. Da li ćete to podržati?

- U avgustu će u Beogradu boraviti naša misija, pa će se sigurno detaljno raspravljati i o mogućnostima višeg budžetskog deficita.

* Dostupni podaci već govore da će planirani minus biti "probijen"...

- Još uvek je rano da se sa sigurnošću kaže koje mere su implementirane a koje ne, pošto još nemamo kompletne fiskalne podatke za prvu polovinu godine. Moguće je da će podaci za jun pokazati da kriterijum izvršenja koji se odnosi na budžetski deficit nije ostvaren, ali je stanje u privredi, koje je slabije od očekivanog, možda takođe odigralo ulogu u tome.

* Šta se u Srbiji promenilo od februara u smislu poboljšanja ili pogoršanja?

- Činjenica je da su neki pokazatelji koji se odnose na realnu ekonomiju lošiji nego što smo to očekivali i predvideli sporazumom potpisanim u aprilu. Sigurno je da će pregovori srpskih vlasti i misije MMF u avgustu biti koncentrisani na traženje odgovora na brojna pitanja koja su dovela do lošijih, pre svega, fiskalnih rezultata u Srbiji. Treba videti da li je teret prilagođavanja u Srbiji pravedno raspoređen između javnog i privatnog sektora, da li je struktura javne potrošnje dobra i šta je to što se dodatno mora uraditi na jačanju fiskalne pozicije Srbije.

* Hoćete li prihvatiti zamenu određenih donetih mera novim?

- Vlasti u Beogradu su nam već, u sklopu potpisanog sporazuma, ponudile određene mere, a koje će se, kako je predviđeno Memorandumom o ekonomskoj politici, primeniti u slučaju da postojeći plan za makroekonomsku stabilnost ne pruži rezultate. Naravno,

mi smo otvoreni i za predloge novih mera.

* Znači, MMF neće uslovljavati vlasti u Beogradu konkretnim merama?

- Misija MMF će se držati onoga što je Vlada Srbije već predložila. U slučaju da sada veruje da je potrebno neke mere zameniti drugim, uloga Misije je samo da proceni koliko su ti novi koraci od koristi za ostvarenje ciljeva programa.

* Srbija se, kroz Memorandum koji pominjete, prihvatila i obaveza brojnih strukturnih reformi koje nisu započete...

- Vlasti u Beogradu najavile su reforme u oblasti javne potrošnje, uključujući zdravstvo, obrazovanje i penzijski sistem. Mislim da je glavni izazov koji je pred Srbijom da sprovede strukturne reforme i da je sada pravo vreme za njih. Jer, kada kriza prođe, lakše će se i brže ostvariti privredni rast.

* Kako komentarišete činjenicu da Srbija, za razliku od većine država u svetu, i dalje ima visoku inflaciju?

- Činjenica je da je u Srbiji inflacija i dalje dosta visoka. Verovatno je razlog i to što su ovde i dalje vrlo visoka inflatorna očekivanja, mada problem verovatno dolazi i od fiskalne strane, kao posledica pritiska visoke javne potrošnje na makroekonomsku situaciju. Ipak, mislim da je NBS na pravom putu da ispuni svoj plan i suzbije inflaciju.

* U Srbiji je vrlo prisutna teza da bankarski sektor visokim maržama naplaćuje rizik poslovanja u našoj zemlji. Verujete da je Srbija visokorizična za poslovanje?

- Nije važno šta o tome mislim ja, već tržište. A, svaka zemlja nosi određeni nivo rizika. I Srbija, kao i druge zemlje u regionu, jeste država gde su rizici visoki, ali ipak manji nego pre nekoliko meseci.

Inače, Srbija ima veoma dobru monetarnu politiku, politiku kontrole banaka i njihovu superviziju. U svetu je prethodnih meseci bila vrlo prisutna praksa da države pomažu bankarskom sistemu. Srbija to nije morala da uradi. Devizni kurs je stabilan, devizne rezerve visoke, a vraćanje štednje dokaz je većeg poverenja u banke.

* Predsednik EBRD je nedavno, ipak, rekao da će najveća žrtva sledećeg talasa krize biti bankarski sektor...

- Mislim da je bankarski sektor prvi osetio efekte globalne krize u drugoj polovini prošle godine. Sada se stvari stabilizuju, ali ne znači da je opasnost prošla. Zato podržavamo primenu "stres" testova za sve poslovne banke u svetu, a kako bi se videlo koliko je ovaj sektor zapravo sposoban.

VEĆA POMOĆ

* PODRŽAVATE li ideju da međunarodne institucije u prevazilaženju efekata krize više pomažu zemljama u razvoju, jer one nisu dovele do problema?

- MMF upravo ima stav da treba što više da pomognemo zemljama u razvoju. To ilustruje i podatak da smo, u prethodnih dvanaest meseci, kao pomoć ovim državama odobrili deset puta više sredstava nego u 2007. godini. Ipak, verujemo da je potrebno i da vlast u ovim zemljama uradi što više toga i sama, kako bi lakše preživeli prisutne probleme.