Vodeni talas pod kontrolom

Večernje novosti

Vikendaško naselje Baračka umesto ulica ima kanale

VRH vodenog talasa Dunava, nabujalog od obilnih kiša u gornjem toku, ušao je u nedelju u Srbiju. Na vodomernoj stanici kod Bezdana, prvoj na srpskom delu velike reke, vodostaj se zaustavio na 664 cm. To je za gotovo pola metra više od prvih prognoza, ali je, ipak, znatno ispod crte 700 cm kod koje se uvode vanredne mere odbrane od poplava.

- S obzirom da se u Mađarskoj i Slovačkoj poslednjih dana beleži opadanje, očekujemo da će to, već od ponedeljka, početi i kod nas - veli Vladislav Milošev, direktor somborskog preduzeća “Zapadna Bačka”, kojem je poverena odbrana od poplava na šezdesetak kilometara od granice sa Mađarskom do Bogojeva. - Ono što nas pomalo brine jeste informacija da je nivo Dunava kod Linca u nedelju ponovo porastao za tri. Nadamo se da to nije nagoveštaj novog talasa, što, pri ovom nivou reke, nikako ne bi bilo dobro...

Bez obzira što su naročito u poslednje dve-tri godine ulaganja u održavanje nasipa, koji, na ovom delu obale, od Dunava štite više od 50.000 žitelja priobalnih mesta i isto toliko hektara mahom obradivog zemljišta, gotovo prepolovljena, oni su dobro izdržali sadašnji nivo reke.

- Ne zaboravite da pri trenutnom vodostaju ovde svake sekunde protutnji sedam i po miliona litara vode - podseća Miloševljev zamenik Radoslav Josić. - I najmanja pukotina u nasipu ili rupa koju probuše životinje i u koje prodre voda, mogu da budu kobni.

U proteklih deset dana,

od kada nivo Dunava stalno raste, najgore su prošli vlasnici više od hiljadu vikendica u naseljima Baračka, Derežifok, Dondo i Vagoni. Ogromna većina njih je pod vodom mestimično dubokom i do tri metra.

- Nije da nismo navikli na poplave, naprotiv, ali ovo je ipak jul u kojem bi vodostaj trebalo da je nizak - kaže Radovan Rauški dok veslom usmerava čamac sredinom centralne ulice Baračke na kojoj je, trenutno, otprilike metar i po vode. - Sve je to posledica klimatskih poremećaja koje proizvodi savremena civilizacija, a cena je ovo što ovde vidite.

Baračka, inače, ima oko 450 vikendica i najveće je naselje tog tipa na gornjem toku Dunava kroz Srbiju. Većina vlasnika je, na sreću, stvari iz prizemlja iznela ranije ili ih je prenela na gornje spratove vikendica, a oni najuporniji, poput Somboraca Evice i Vladimira Njaradija ih, uprkos svemu, ne napuštaju.

- Ne, nije nam visoka voda glavni problem, protiv toga se ništa ne može, a i čamac je tu - veli Vladimir, inače svojevremeno rekorder Jugoslavije u troskoku. - Veća nevolja su brodovi, a dnevno ih je nekad i po 15-20, koji prolaze takvom brzinom da nam, od talasa koje podižu, često pucaju prozori i na spratu.

Ako se prognoze o opadanju Dunava ostvare, a porast kod Linca pomenut na početku pokaže samo kao lažan signal, muke stanovnika ovog, kao i ostalih vikend neselja od granice do Bogojeva, trajaće, ipak, još samo sedam-osam dana. Toliko je, naime, potrebno da vodostaj opadne za otprilike dva metra, Dunav vrati u korito, a voda iz njihovog naselja sasvim povuče.

PUSTO OSTRVO

I PORED svih nedaća, žitelje Baračke, bar na trenutke, ne napušta dobar duh, naprotiv.

- Kada smo se uzeli pre 44 godine, Vladimir mi je obećavao da će me odvesti na pusto ostrvo, a sada se to, evo, i ostvarilo - skreće nevolju na šalu Evica Njaradi. - Žao mi je, međutim, što su naši unuci Lena i Andrija, koji su s nama ovde proveli četiri predivna dana, zbog poplave morali da se vrate u Sombor.

ĐINĐIĆ

NAJTEŽA situacija u Baračkoj bila je u avgustu 2002. kada je vodostaj dostigao rekordnih 716 cm. Naselje je, tada, obišao i premijer Srbije Zoran Đinđić.

- Nikada to neću da zaboravim, vozio sam ga ovako kao sad vas - veli Radovan Rauški. - Pitao me je koliko košta vožnja, ja sam, u šali, rekao 20 maraka, a on je izvadio novčanicu od 100 i naterao me da je uzmem.