Raste nepismenost među mlađima od 25 godina

Svetski dan nepismenih Srbija dočekala sa 1,3 miliona građana koji nisu završili osnovnu školu

Svaki peti građanin Srbije nije završio osnovnu školu, a skoro polovina nema diplomu srednje škole, pokazuje poslednji popis stanovnika u našoj zemlji. Potpuno nepismeno je 357.552 građana koji ne znaju ni da se potpišu. Obeležavajući juče Svetski dan nepismenosti, Srbija beleži da oko 1,3 miliona građana nema završenu osnovnu školu, iako je zakonski propisano da svi moraju imati tu diplomu.

Uprkos tome što je rašireno mišljenje da ovako veliki broj nepismenih nije "strašan" podatak zato što većinu njih čine stariji od 65 godina čije je osnovno obrazovanje počelo tokom Drugog svetskog rata, stručnjaci upozoravaju da su ove brojke katastrofalne.

Katarina Popović, predsednica Društva za obrazovanje odraslih i docent na katedri za andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da je to velika iluzija. "Tačno je da među nepismenima ima dosta ljudi koji su stariji, međutim, ima dosta mlađih ljudi koji su možda i završili školu, ali nisu upotrebljavali svoje znanje. To su uglavnom ljudi od 40-50 godina i većina njih sada ostaje bez posla. Ti podaci predstavljaju ogroman problem i Srbija ne sme da se odrekne dog dela stanovništva", objasnila je Popovićeva i dodala da se poveća i broj nepismenih među mladima između 20 i 25 godina zbog pada kvaliteta obrazovanja.

Podaci iz popisa stanovništva predstavljaju elementarnu pismenost koja podrazumeva da osoba zna da čita, piše i računa, međutim, kada se u obzir uzme funkcionalna nepismenost, podaci su poražavajući. Novi pristup pismenosti zahteva osnovno poznavanje rada na kompjuterima i drugim elektronskim uređajima, kao i poznavanje stranog jezika. Tako se danas pod funkcionalnom pismenošću podrazumeva da građani znaju da upotrebljavaju bankomat ili da ispravno popune različite formulare.

"Ne postoje precizne podaci o funkcionalnoj nepismenosti, ali se pretpostavlja da je polovina stanovnika Srbije funkcionalno nepismena. U tu grupu spadaju ljudi koji su završili srednju školu, međutim, ne znaju da primene stečeno znanje", objasnila je Popovićeva.

Problem nepismenosti se trenutno rešava samo u 14 škola za osnovno obrazovanje odraslih koje nisu najbolje organizovane. Iako su namenjene za osobe starije od 16 godina, njih uglavnom pohađaju prerasli osnovci i pripadnici romske populacije koji ne mogu da se uklope u redovan sistem obrazovanja. Katarina Popović najavljuje da bi Srbija uskoro mogla da napravi veliki korak napred i smanji broj nepismenih. Naime, naša zemlja je dobila 4,5 miliona evra iz IPA fondova za projekat koji je namenjen smanjenju nepismenosti.

"Evropska unija je odobrila naš projekat koji je namenjen opismenjavanju i dobijanju nekih kvalifikacija za ljude koji nisu završili osnovnu školu. Planirano je da u ovaj projekat bude uključeno 80 osnovnih i 75 srednjih škola u celoj Srbiji. Novca koji smo dobili biće iskorišćen za opremanje škola, osposobljavanje nastavnika i pravljenje kurikuluma", objasnila je Popovićeva.

Prema planu, do kraja 2012. godine trebalo bi da se iškoluje 4.000 ljudi koji će pored diplome osnovne škole dobiti i određene kvalifikacije sa kojima će moći da nađu posao. Programi će biti napravljeni zajedno sa socijalnim partnerima i Nacionalnom službom za zapošljavanje, a prilikom izbora kvalifikacija vodiće se računa o potrebama svakog dela Srbije posebno. Po završetku projekta škole će nastaviti i dalje da osposobljavaju nepismene.

Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je juče da bi do kraja godine mogao da bude usvojen zakon o obrazovanju odraslih kako bi se rešio problem nepismenih i nedovoljno obrazovanih ljudi u Srbiji.

"U Srbiji imamo potrebu da rešimo problem velikog broja nepismenih i nedovoljno obrazovanih ljudi. Ministarstvo prosvete će zajedno sa Gradom Beogradom učiniti sve da se škole u prestonici iskoriste na najbolji način i za redovno školovanje i za obrazovanje odraslih. Pružićemo priliku svim građanima da, ko god želi, može da nađe način da uveća svoje znanje", rekao je ministar Obradović.

Međunarodni dan nepismenih počeo da se obeležava 1963. godine

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESKO, proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti još 1967. u cilju da se svake godine, bar na taj datum, istakne važnosti čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini. Generalna skupština UN je proglasila je period od 2003-2012. godine za dekadu pismenosti. Generalni direktor UNESKO Koićiro Macura rekao je u poruci povodom Svetskog dana pismenosti da "pismenost ne podrazumeva samo čitanje i pisanje, već samopoštovanje, ljudsko dostojanstvo". Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je zabrinutost zbog, kako je rekao, i dalje "ogromnog broja nepismenih ljudi širom sveta". "Pismenost ljudima daje oruđe uz pomoć koga mogu da unaprede svoj život, učestvuju u odlukama zajednice, ali i imaju pristup važnim infomacija koje se tiču socijalne i zdravstvene zaštite", naveo je Ban. Procenjuje se da svetu 862 miliona ljudi nema završenu osnovnu školu. Prema podacima UNESKO i drugih međunarodnih organizacija, dve trećine nepismenih su žene, a 113 miliona deca. Podaci UNESKO-a iz 2006. godine govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje. Prema podacima OECD-a, u razvijenim zemljama najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu čak 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji.

Opširnije u Borbi

Komentari (0)

Napišite komentar

Ime

Komentar smanji | povećaj

Pročitao sam i složio se sa Pravilima Korišćenja.

Dodaj komentar

Aktivirajte JavaScript za slanje komentara