Dočekali krov nad glavom

Glas javnosti

- Do juče pogorelci i beskućnici, sirotinja puka, Budimir (40) i njegov otac Milorad (68) Radivojević iz sela Milakovići iznad Brodareva, juče ujutru probudili su se u novoj kući. Dole podrum od blokova, velika soba, hodnik, kupatilo, ostava, gore - brvnara, par lepih sobica a prozori gledaju na planinu.

- Probudim se jutros, napolju rominja kiša, a meni toplo... Ne kisne za vrat... Ne mogu da verujem, sve mislim - sanjam... - pričao nam je juče ujutru, preko komšijinog telefona Budimir, sav pun radosti što surovu zimu pod planinom Ozren i pod Jadovnikom neće sačekati u tuđoj kući.

Zahladnelo još prekjuče na planini. Dunuo severac, navukli se crni oblaci, zamirisalo na zimu i sneg, sa bukove šume iznad sela počelo da opada žuto lišće. Ono malo staraca po selu koji već danima sa volovskim zapregama zamiču u šumu i dovlače drva požurili u vrtove da povade luk i krompir... Koliko sutra, u Milakovićima, može pasti sneg...

Budimir i Milorad, prekjuče, uselili se u novu kuću koju su njima dvojici siromaha napravili dobri ljudi. Od svojih stvari, nameštaja, pokućstva, nisu imali ama baš ništa da unesu unutra... Ono što su njih dvojica, obojica štićenici Centra za socijalni rad u Prijepolju, imali, izgorelo je proletos, u velikom požaru koji je njihovu brvnaricu progutao za par sati... NJih dvojica izneli tada napolje samo žive glave, ostalo - malo prnja, koji tanjir i kašika, ponjava i kreveti, vunene čarape i opanci - sve izgorelo...

- Uneli smo im u novu kuću krevete, posteljine, dušeke, sudoperu, šporet na drva, rešo, kupatilo je završeno, kupili smo i nešto posuđa... Neki od rođaka, komšija već su im dolazili na naselje, doneli ćebad i drugo što se ovde već donosi na naselje - priča Rade Radivojević, rodom iz ovog sela, koji je proteklih pola godine vodio akciju da se dvojici pogorelaca napravi nova kuća.

Kuća dobrih ljudi, kako je u selu i opštini već zovu, sada je među boljim u selu. Za manje od pola godine nikla je od čiste ljudske dobrote, humanosti i odricanja. Još u februaru, par dana pošto su Budimir i Milorad ostalo na ledini, pa par noći prenoćili u hotelu u Prijepolju, posle preseljeni u učionicu prazne seoske škole u selu, njihovi rođaci okupili su se i počeli akciju tako retku u današnje vreme...

Posle, pokazalo da je stara priča, da „onome ko pravi kuću i Bog pomaže“, više nego istina... Počeli se javljati dobri ljudi, pomagati i šakom i kapom.

Opština Prijepolje iz tankog budžeta odvojila 220.000 dinara, Bošnjaci i Srbi dole u Brodarevu sakupili više od 100.000 dinara, pomogli i komšije, rođaci dvojice pogorelaca dali od 100 pa do 500 evra... Jedan dobri čovek, rodom iz susednog sela, sada iseljenik u Južnoj Africi, platio svu građu koja je bila potrebna da se na ozidanom podrumu podigne nova brnvara...

Strančica ispod bukove šume, koja je samo mesečak dana ranije bila zgarište, brzo se pretvorila u pozornicu ljudske dobrote i humanosti.

- Temelji zidovi, betonska ploča nikli su za desetak dana. Majstori firme „HBSS“‘iz Prijepolja, Halila Rovčanina nisu silazili sa planine dok nije završena ploča, pomogla je firma „Beton“ Rodoljuba Vukojevića... Na mobama, dok je kuća rasla bilo je pola sela... Neđeljko Jarčević, Milan Radivojević, Milić Avramović, Risto i Anto Radivojević, Novak Jarčević, Milojica Radivojević, majstori iz sela danima radili na kući... - priča Radivojević.

Budimir i Milorad žive od socijalne pomoći koju dobijaju od Centra za socijalni rad. Budimir letos i jesenas po neki dinar zaradi pomažući sa zapregom komšijama da iz šume izvuku drva...

- Dok na padne sneg kupićemo i odneti im u selo dva tovara brašna, malo soli, šećera, ulja, i zimus ćemo kad im nestane hrane pomoći... I dobri ljudi iz sela, komšije pomoći će im da prezime... Ono što je sigurno, dok je dobrih ljudi, njih dvojica neće biti gladni ni sami - kaže Radivojević.

- Sad još da privučemo drva, da složimo, i možemo ko ljudi da čekamo zimu... Hvala svim ovim dobrim ljudima... Ja ću se, ako mognem, i koliko mognem odužiti, barem sa volovima na proleće nekom da uzorem vrt - kaže Budimir...

Autor:

Zoran Šaponjić