U svom domu!

Kurir

PRIJEPOLJE - Do juče pogorelci i beskućnici, sirotinja puka, Budimir (40) i njegov otac Milorad (68) Radivojević iz sela Milakovići, iznad Brodareva, juče ujutru probudili su se u novoj kući. Dole podrum od blokova, velika soba, hodnik, kupatilo, ostava, gore - brvnara, nekoliko lepih sobica, a prozori gledaju na planinu.

- Probudim se jutros, napolju rominja kiša, a meni toplo. Ne kisne za vrat. Ne mogu da verujem, sve mislim - sanjam - pričao nam je juče ujutru preko komšijinog telefona Budimir, sav pun radosti što surovu zimu pod planinom Ozren i pod Jadovnikom neće sačekati u tuđoj kući.

Budimir i Milorad prekjuče su se uselili u novu kuću, koju su njima dvojici siromaha napravili dobri ljudi. Od svojih stvari, nameštaja, pokućstva, nisu imali ama baš ništa da unesu. Ono što su njih dvojica, obojica štićenici Centra za socijalni rad u Prijepolju, imali, izgorelo je proletos, u velikom požaru koji je njihovu brvnaricu progutao za nekoliko sati. Njih dvojica izneli su tad napolje samo žive glave, ostalo - malo prnja, koji tanjir i kašika, ponjava i kreveti, vunene čarape i opanci - sve izgorelo...

- Uneli smo im u novu kuću krevete, posteljine, dušeke, sudoperu, šporet na drva, rešo, kupatilo je završeno, kupili smo i nešto posuđa... Neki od rođaka, komšija, već su im dolazili na naselje, doneli ćebad i drugo što se ovde već donosi na naselje - priča Rade Radivojević, rodom iz ovog sela, koji je proteklih pola godine vodio akciju da se dvojici pogorelaca napravi nova kuća.

Kuća dobrih ljudi, kako je u selu i opštini već zovu, sada je među boljim u selu. Za manje od pola godine nikla je od čiste ljudske dobrote, humanosti i odricanja. Još u februaru, nekoliko dana pošto su Budimir i Milorad ostalo na ledini, pa par noćiju prenoćili u hotelu u Prijepolju, posle preseljeni u učionicu prazne seoske škole u selu, njihovi rođaci okupili su se i počeli akciju tako retku u današnje vreme...

Budimir i Milorad žive od socijalne pomoći, koju dobijaju od Centra za socijalni rad. Budimir letos i jesenas poneki dinar zaradi pomažući sa zapregom komšijama da iz šume izvuku drva.

- Dok na padne sneg, kupićemo i odneti im u selo dva tovara brašna, malo soli, šećera, ulja, i zimus ćemo, kad im nestane hrane, pomoći. I dobri ljudi iz sela, komšije, pomoći će im da prezime. Ono što je sigurno, dok je dobrih ljudi, njih dvojica neće biti gladni ni sami - kaže Radivojević.

- Sad još da privučemo drva, da složimo, i možemo ko ljudi da čekamo zimu. Hvala svim ovim dobrim ljudima. Ja ću se, ako mognem i koliko mognem, odužiti, barem s volovima na proleće nekom da uzorem vrt - kaže Budimir.

I Bog pomogao

Pokazalo se da je stara izreka da "onome ko pravi kuću i Bog pomaže" više nego istinita. Dobri ljudi pomagali su i šakom i kapom.

Opština Prijepolje je iz tankog budžeta odvojila 220.000 dinara, Bošnjaci i Srbi dole u Brodarevu sakupili više od 100.000 dinara, pomogli i komšije, rođaci dvojice pogorelaca dali od 100 pa do 500 evra. Jedan dobri čovek, rodom iz susednog sela, sada iseljenik u Južnoj Africi, platio svu građu koja je bila potrebna da se na ozidanom podrumu podigne nova brvnara.

Strančica ispod bukove šume, koja je samo mesec dana ranije bila zgarište, brzo se pretvorila u pozornicu ljudske dobrote i humanosti.

- Temelji zidovi, betonska ploča nikli su za desetak dana. Majstori firme HBSS iz Prijepolja Halila Rovčanina nisu silazili s planine dok nije završena ploča, pomogla je firma "Beton" Rodoljuba Vukojevića. Na mobama, dok je kuća rasla, bilo je pola sela. Neđeljko Jarčević, Milan Radivojević, Milić Avramović, Risto i Anto Radivojević, Novak Jarčević, Milojica Radivojević, majstori iz sela danima su radili na kući - priča Radivojević.