U Srbiji postoje ograničenja u slobodi veroispovesti

Blic

Uništena džamija u Beogradu tokom protesta U Srbiji je ustavom zagarantovana sloboda veroispovesti, ali postoje izvesna ograničenja u upražnjavanju vere zbog diskriminacije i uskraćivanja legalnog statusa nekim verskim zajednicama, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama u svetu.

U ovoj godini u Srbiji je zabeleženo manje slučajeva verske diskriminacije i socijalnog uznemiravanja zbog verskih uverenja, navodi se u izveštaju koji je predstavljen u ponedeljak.

Verski lideri, međutim, i dalje prijavljuju slučajeve vandalizma, govora mržnje, fizičkih napada i negativnih izveštaja u medijima.

Navodi se da je, pošto su etnička pripadnost i versko opredeljenje često isprepletani, teško utvrditi da li je reč o etnički ili verski motivisanim napadima.

U izveštaju, koji je objavljen na sajtu Stejt departmenta (www.state.gov), dodaje se da, iako u Srbiji nema državne religije, Srpska pravoslavna crkva i druge tradicionalne verske zajednice uživaju izvesne prednosti.

Poštovanje verskih sloboda je problematično zbog zakona o verskim zajednicama u Srbiji, pošto Ministarstvo vera proizvoljno primenjuje taj zakon.

Ukazuje se da su policijske istrage slučajeva govora mržnje i vandalizma spore i često bez zaključaka, kao da i dalje ima izolovanih izveštaja da zvaničnici u javnosti iznose negativne ocene o nekoj manjinskoj verskoj zajednici.

U školama se, takođe, trži od đaka da se opredele za građansko vaspitanje ili veronauku jedne od sedam tradicionalnih verskih zajednica.

U izveštaju Stejt departmenta se ukazuje i na poboljšanja i napredak u poštovanju verskih sloboda u Srbiji, poput pozitivnih postupaka vlasti, davanje dozvola manjim verskim zajednicama, naporima za restituciju imovine verskim zajednicama.

U izveštaju se kritikuje zakon o verskim zajednicama i ocenjuje da se njime diskriminišu verske grupe i da se od manjinskih grupa, iako su ranije bile registrovane, zahteva da se registruju kroz složenu proceduru kako bi imale status priznate verske grupe.

Iako registracija nije obavezna, one grupe koje se ne registruju imaju značajne teškoće prilikom otvaranja bankovnih računa, kupovine ili prodaje imovine i objavljivanja literature.

Navodi se i da je zakonom zabranjen govor mržnje, ali da se i dalje može pronaći antisemitska literatura koje objavljuju ultranacionalističke grupe, koje takve stavove izlažu i na internet forumima.

Dodaje se da je islamska zajednica u Srbiji i dalje podeljena što izaziva tenzije u Sandžaku.