Vlast ne pokazuje žaljenje zbog smrti svojih državljana

Beograd - Izostanak reakcije predstavnika državnog vrha Srbije povodom utapanja 16 kosovskih Albanaca sredinom oktobra u Tisi, u pokušaju da ilegalno pređu srpsko-mađarsku granicu, pokazuje raskorak između zvanično proklamovane državne politike „Kosovo je Srbija“ i svakodnevne realnosti.

Ukoliko Srbija insistira na teritorijalnom integritetu i suverenitetu na Kosovu, telegram saučešća porodicama žrtava ili javno pismo u kojem se izražava žaljenje bili bi politički i državnički dosledan gest, ako bi već ideja proglašenja nacionalnog dana žalosti bila teško zamisliva.

S druge stane, odlukom vlasti u Prištini, dan žalosti je juče bio proglašen na Kosovu. Prema najnovijim saznanjima Euleksa, identifikovano je osam žrtava utapanja u Tisi, njih osmoro se vodi kao nestalo, dok su tri osobe preživele.

Pokušaji Danasa da iz kabineta predsednika Republike i Ministarstva za KiM dobijemo odgovore na pitanja o izostanku reakcije zvaničnog Beograda juče nisu bili uspešni, iako su nam iz ovih institucija bili najavljeni.

Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava i direktor Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za Danas da je izostanak reakcije države Srbije na tragediju „još jedan u nizu simptoma koji ne govore da je ovo pristojna država“.

- Ovo je još jedan simptom, ovoga puta pun nesaosećanja. Reč je o poistovećivanju Srbije samo s njenim državljanima srpske nacionalnosti. Kosovski Albanci, dakle, i jesu i nisu naši građani. Zvanično izgleda da jesu, ali u praksi, preciznije u duši, nisu. S druge strane, zvanična Priština treba da objasni kakvo je to novo Kosovo iz koga ljudi beže rizikujući život - naglašava Vojin Dimitrijević.

Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, tvrdi za Danas da kosovski Albanci nisu građani Srbije, kao i da „oni to i ne žele“.

- Niko se na Kosovu neće mnogo potresti zato što zvanični Beograd nije proglasio dan žalosti, pa ni uputio telegram saučešća, ili na bilo koji način reagovao na tragediju. Činjenica je, međutim, da kod nas dominira hipokrizija u odnosu na one ljude koje smatramo državljanima Srbije. Još drastičniji primer jesu problemi nastali sa izdavanjem pasoša za građane Kosova. Realnost je takva da više niko od kosovskih Albanaca neće biti državljanin Srbije. Kosovski Srbi mogu samo da participiraju u namerama oko podele Kosova, što zvanični Beograd i priželjkuje - ističe Todorić.

Prema rečima našeg sagovornika, predstavnici srpskih vlasti insistiraju na virtuelnoj stvarnosti i u skladu s tim „njihovi potezi nemaju logičku doslednost“.

- Ne samo da ovdašnja vlastodržačka elita ne živi u stvarnosti kada je reč o kosovskom problemu, već je praksa neprestano demantuje, a ona nastavlja da insistira na održanju te virtuelne stvarnosti - zaključuje Todorić.

Rada Trajković, doktorka Doma zdravlja Gračanica i bivša predsednica Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća KiM, kaže za Danas da bi „kao državljanka Srbije i građanka koja živi na Kosovu i Metohiji volela da je od predsednika Srbije čula izraz žaljenja zbog stradanja nesrećnih utopljenika“.

- Iako je možda neumesno isticati aspekt odjeka na spoljnopolitičkom planu, kakav bi sigurno imao takav čin predsednika Srbije, ali i predstavnika drugih državnih institucija, izvesno je da međunarodna zajednica prati kako se zvanični Beograd ponaša u različitim prilikama, pa i u ovoj. Sigurna sam da svi u državnom vrhu osećaju žaljenje i da nikome nije drago što se tragedija odigrala, ali zameram to što ono nije iskazano javno - kaže Trajkovićeva.

Naša sagovornica ističe žaljenje što je, kako kaže, politički kontekst i populizam uplivao svuda, pa i u najelementarnije i najprirodnije ljudske emocije - saosećanje s porodicama stradalih.

- Neshvatljivo je da se kroz političku prizmu odmeravaju potezi koji se odnose na tragičnu smrt. Volela bih da se ovaj slučaj nije posmatrao s obzirom na institucionalnu pozicioniranost bilo kog zvaničnika. Naprosto, volela bih da sam pročitala telegram saučešća mog predsednika. U krajnjoj liniji, iskustvo je pokazalo da se sva politika svodi na individualno - zaključuje Rada Trajković.