Krađa isušila Moravu

GODINAMA se pesak iz Južne Morave nekontrolisano vadi. Šleperi dragocenog tovara putuju uglavnom na Kosovo. Upućeni u tajne ovog unosnog biznisa tvrde da s one strane administrativne linije šleper peska košta čak 1.200 evra! Iako je za kontrolu nad eksploatacijom peska zadužena vodoprivredna inspekcija u Vladičinom Hanu, izgleda da je od njihovog nadgledanja slaba vajda, jer je reljef u pojedinim selima potpuno promenjen, zahvaljujući tome što odavde svakodnevno odlaze tone peska.

Jedno od najugroženijih sela je Priboj Vranjski, koji, u stvari, pripada Vladičinom Hanu, iako u imenu nosi odrednicu vranjski.

- Kopaju uglavnom noću. Tovare šlepere i odvoze pesak i šljunak put Bujanovca i Velikog Trnovca, ali i u albanska sela u Kosovskom Pomoravlju. Ovde, na licu mesta, Albanci za šleper peska plaćaju 600 evra, u Bujanovcu je 200 evra više, a na Kosovu i celih 1.200 evra - kaže Vojislav Savić, meštanin Priboja Vranjskog.

Južna Morava je odavno promenila tok. Reljef na obema obalama nije više isti. Hektari njiva i livada nestali su pod naletima rovokopača, utovarnih lopata, bagera. Rečno korito se izmestilo, vodostaj pao za desetak metara, bunari su presušili, topoljaci i vrbaci davna su prošlost ovog kraja. U Moravi, nekad punoj ribe, ostali su samo poneki som i šaran koji se hrane otpacima sa mnogobrojnih deponija na obali.

- Sa iskopavanjem peska ovde se stidljivo počelo pre desetak godina. Vremenom, sve je više bilo ljudi u ovom unosnom poslu, a sa intenzivnim uništavanjem priobalja krenulo se 2002. godine - kaže Savić.

Savić i još nekolicina meštana Priboja Vranjskog obraćali su se nadležnima, ali odgovore uglavnom nisu dobili. Ako i jesu, pisalo je da ti kojima su se obratili nisu nadležni.

Baš kao i Goran Stanković, vodoprivredni inspektor, koji nam je na pitanje kakva je situacija sa eksploatacijom peska iz Južne Morave, da li neko kontroliše to, je li nekome možda podneta kriviča prijava, rekao da nije nadležan da daje izjave.

- Ne mogu ništa da vam kažem. Ima u našem ministarstvu služba koja se time bavi. Osim toga, nismo samo mi zaduženi za eksploataciju peska, ima i drugih koji su odgovorni - poručuje Stanković.

Složio se, ipak, da nije nikakva tajna da se pesak iz Morave nemilice odnosi. Tako ova reka umire naočigled meštana i nadležnih. Prvi bi hteli da je zaštite, ali ne mogu. Drugi mogu, ali, očigledno neće.

SRUŠENI MOSTOVI

Pre nekoliko godina srušio se veliki betonski most u Rataju kod Vranja. Uzrok je nekontrolisano vađenje peska iz Južne Morave. Meštani Mazaraća, godinama čekaju da im se namontira most koji bi im skratio put do njiva za dvadesetak kilometara, a ugrožen je i metalni most na pruzi između Vladičinog Hana i Vranja.

- Mesta pored mostova najpogodnija su za vađenje peska, jer se oko stubova taloži najkvalitetniji pesak. Niko, međutim, ne brine što je time ugrožena bezbednost ljudi. A od Bujanovca do Vladičinog Hana ima desetak mostova - kažu Pribojčani.

ISKOPALI SREBRNJAKE

Oko Priboja Vranjskog stalno se motaju neki kopači. Pre 14 godina ovde su iskopani ćupovi sa srebrnjacima iz vremena rimskog cara Aurelija. Bilo je skoro 35.000 vrednih novčića. Novac je nelegalno iskopan, pa su mnogi "kopači" završili iza rešetaka. S obziromna to da je u pitanju bilo pravo blago, staro 18 i više vekova, preko granice, u zbirkama kolekcionara završilo je dve trećine srebrnjaka, a ostali se čuvaju u Narodnom muzeju u Vranju.