Sudbonosno „da“ u crno-belom

Glas javnosti

Kad u Ivanjici vatreni „grobar“ reši da se ženi, ceo grad je u crno - belom! Tako je Miloš Dimitrijević Riđi prošlog vikenda ljubav sa Leonardom Čolanić krunisao u crno - beloj koreografiji, na nesvakidašnjoj svadbi na kojoj je sve bilo u bojama beogradskog Partizana, Miloševe stare strasti! Miloš kaže da je tako, u jednom danu, uspeo da spoji dve svoje najveće ljubavi, Leonardu, svakako na prvom mestu, a zatim i svoj voljeni Partizan. Leonardi se na vernost zakleo minulog vikenda, a petnaest godina ranije, bez svedoka, potpisa i ceremonije, isto je učinio i kada je reč o voljenom klubu. Stari i vatreni partizanovac, koji u grotlu „juga“ već godinama slavi uspehe svog kluba i tuguje posle neuspeha, i pozivnice za svadbu je štampao u crno - belim tonovima. Na njih čak, krasnopisom ispisao himnu svog kluba, stihove - „Mi volimo i bodrimo samo jedan klub na svetu celom i pevamo svaki dan- samo napred Partizan“...

Živeli mladenci, napred Partizan

Crno - bele su na svadbi bile i salvete i baloni na kojima je bio odštampan grb voljenog kluba, crno - beli su bili i stolnjaci i zastave Partizana i bratskih klubova sa svih strana sveta, a čak je i kum, diskretno čestitajući kumovima venčanje, u jednom trenutku uskliknuo: „Živeli mladenci, napred Partizan.

Crno bela je bila i svadbena torta, sa grbom Partizana, koju su mladenici prvi probali, da im život bude sladak kao ta poslastica... I mladenci su se, za uspomenu, fotografisali sa crno - belim šalovima oko vrata... I, jedino što je pomalo bacilo u drugi plan svu tu crno - belu koreografiju bila je, složili su se svi gosti na svadbi - lepota mlade koja je u crno - belom, na svadbi, pred oltarom, prosto - blistala...

- Od kako znam za sebe i za sport navijam za Partizan! Živim za moj klub, to je nešto što se ne da opisati. Kad god mogu idem na utakmice, i, naravno, uvek sam među najvatrenijim navijačima. Svadbom u ovakvoj koreografiji želeo sam svima da pokažem koliko poštujem moj klub, ali, sa druge strane i - koliko volim moju suprugu - kaže Miloš.

Dve ljubavi

Na svadbi, na mladenačkom sakou, Miloš je diskretno nosio grb svog kluba, a sala u kojoj je bila organizovana svadba, veći deo večeri je ječala od pesama koje se inače mogu čuti jedino u grotlu južne tribine „Partizanovog“ stadiona...

- Imao sam još mnogo ideja za ovu svadbu, ali, nije bilo vremena da sve realizujem. S druge strane, nisam želeo ni da preterujem... Ipak je ovo moja i svadba moje supruge, dan kada odlučujem sa kim ću provesti život. Na prvom mestu sa mojom Leonardom, a zatim i sa Partizanom - kaže Miloš.

A, kada su konobari u crno - belu salu uneli veliku mladenačku tortu sa grbom Partizana, počela je bakljada, skanidaranje, mladenci su prvo zajedničko parče slatkog života pojeli uvijeni u crno - bele šalove.

- Znam, naravno, za Miloševu slabost prema crno - belima. U tome ga podržavam! A, prihvatajući njega, prihvatila sam i sve njegove slabosti - šeretski priča Leonarda dok Miloševi drugari, „grobari“ iz Ivanjice, zajedno poručuju da je za Miloševu nevestu, ubuduće, na „jugu“ već rezervisano mesto.

I pokloni koje su mladenci dobili za svadbu bili su obojeni u - crno - belo! Ako nisu mogli da se oboje, onda su gosti uz poklon barem priložili neki detalj u - crno - belom.

Miloš kaže da bi ga posebno obradovalo da se na svadbi pojavio neko od crno - belih fudbalskih zvezda. Ali, dodaje, nema veze, biće još slavlja i veselja u porodici Dimitrijevića, naravno sve u crno - beloj boji!    

Autor:

Zoran Šaponjić