Subota, 07.11.2009.

"Majka koja je pokosila ubicu iz Fort Huda", piše na naslovnoj strani Tajms, i objašnjava kako se ustanovilo da je vitka 34-godišnja civilna policajka Kimberli Manli, inače majka trogodišnje devojčice, samostalno onesposobila teško naoružanog majora Nidala Malika Hasana da nastavi s masakrom. Manlijeva, koja je bila zadužena za regulaciju saobraćaj u bazi, slučajno je prolazila pored mesta napada, ali je brzo odreagovala. Uprkos tome što joj je, u pucnjavi, jedan metak prošao kroz obe noge, nastavila je da puca u Hasana, pogodivši ga četiri puta i oborivši ga na zemlju. Njena "neverovatna i agresivna" akcija, po rečima komandanta baze, bila je odlučujuća u sprečavanju daljeg krvoprolića, prenose listovi. Indipendent pokušava da "uđe u glavu" vojnika ubice i dokuči moguće motive napada, konstatujući da je reč o "nezadovoljnoj i usamljeničkoj duši", što, kako priznaje, nije dovoljno da objasni razloge za ovako težak zločin. Poznato je da je Hasan, koji je stekao lekarsku diplomu na vojnoj akademiji u Merilendu, tražio da bude isključen iz aktivne vojne službe, u čemu nije uspeo, i da je na sve načine pokušavao da izbegne slanje u Irak ili Avganistan, u ratove s kojima se nije slagao. Takođe je poznato da se pohvalno izrazio o bombašima samoubicama na jednom inetrenet sajtu, što je FBI-ju bilo poznato poslednjih šest meseci, piše Dejli Telegraf. Šteta koju je major Hasan ovim činom naneo mulsimanskoj zajednici širom Amerike tek treba da bude procenjena, a istraga o njegovim mogućim vezama s ekstremističkim organizacijama će se verovatno intenzivirati, mada zasad nema naznaka o takvoj vezi. Tajms prenosi apel Hasanovog rođaka, koji se nakon ženidbe preselio na Zapadnu obalu Jordana, da javnost ne prenagljuje u donošenju zaključaka o razlozima Hasanovih akcija, dok ne budu poznate sve činjenice. On tvrdi da je Hasan miran i staložen čovek i da se to što je učinio nikako ne uklapa u njegovu ličnost, te da ima naznaka da je u vojsci bio diskriminisan kao musliman i Arapin. Gardijan i Fajnenšel Tajms prenose apele predsednika Obame, zajedno s demokratskim i konzervativnim liderima u Kongresu, na strpljenje dok se ne prikupi dovoljno podataka, kako bi se sprečili eventualni osvetnički napadi na muslimane. Gardijan piše da je, nakon prvobitnog šoka, Amerika počela da preispituje mentalno stanje svojih trupa, angažovanih na stranim ratištima, i često rascepljenih unutrašnjim konfliktima. Nevolje sa sudaračem protona u Cernu Gardijan piše da su naučnici koji nastoje da stvore uslove kao pri nastanku svemira, u velikom hadronskom sudaraču protona u Cernu, u Švajcarskoj, još jednom osujećeni u toj nameri, i to zahvaljujući jednoj ptici i parčetu hleba. Magnetno srce velikog sudarača protona Puštanje ogromne i skupe mašine u pogon ponovo je odloženo ove nedelje, nakon što je jedna ptica u preletu ispustila parče bageta u mašinu, izazvavši preterano zagrevanje. Portparola Cerna rekla je da je u podzemnim pogonima došlo do iznenadnog prestanka struje, i da je naučnik koji je otišao da proveri šta se događa na nadzemnom delu postrojenja - odakle se napaja električnom energijom - našao hleb i pticu kako jede. Ovo je dovelo do povećanja temperature u jednom delu podzemnog tunela; ogromni magneti koji kontrolišu kretanje protona zahtevaju temperaturu od -273,15 stepeni Celzijusa i svako povećavanje temperature onemogućava željeno funkcionisanje. Sličan problem sa električnim instalacijama doveo je do prethodnog odlaganja početka velikog eksperimenta u Cernu, piše Gardijan. Najsrećnija generacija 1948. Gardijan piše da je 1948. bila najsrećnija godina za rođenje (u Britaniji). Generacija '48 dobila je i uživa sve najbolje tekovine 20. veka - rokenrol, droge, seksualnu revoluciju i penzije. Odrasli u upravo (1948.) ustanovljenoj državi blagostanja, koja je obećala da će služiti građanima od kolevke pa do groba, današnji 61-godišnjaci putuju po svetu zahvaljujući dobrim penzijama, koje njihova deca neće moći da očekuju. Reforma školstva omogućila im je pristup visokom obrazovanju i tada još nezasićenom tržištu rada, sa dobrim platama i jeftinim kućama i stanovima. Uz sve to, imali su prilike da iskuse čari "slobodne ljubavi", nove muzičke scene i eksperimentalnih droga, ne brinuvši o obaveznom služenju vojske (koje je ukinuto 1960.) niti ratovima, piše Gardijan.