Lisovolik: Verujemo da vlada neće praviti „omaške“

Ukoliko vlada ne uspe da sprovede reforme tokom sledeće godine, kada bi deficit budžeta mogao da postane neodrživ. Da li bi se to dogodilo već 2011?

- Ne bih da diskutujem hipotetički. Ubeđeni smo da će vlasti izvršiti dogovorene reforme i da će bilo kakve „omaške“ biti ograničene i rešene korektivnim merama. Međutim, smatramo da su deficiti od 5-6 odsto BDP neodrživi ukoliko odmah ne počne njihovo rešavanje. U 2011. godini, dalje smanjenje deficita bi trebalo da bude usmereno tako da fiskalna pozicija bude na čvršćim osnovama. Što se tiče održivosti duga, smatramo da odnos javnog duga prema BDP još uvek nije visok, ali je tempo rasta zaduživanja u dosadašnjem delu godine bio prilično brz. Nadalje, bilo bi važno da se obuzdaju troškovi predstojeće restitucije i dodatno poboljša upravljanje dugom i gotovinom.

Ministarka finansija pomenula je da će biti povlačeni brojni krediti kako bi bio zatvoren deficit. Može li Srbija nakon toga sebi da dozvoli dodatne zajmove?

- Prema našem mišljenju, dogovoreni deficit od četiri odsto BDP biće finansiran pod razumnim uslovima. Međutim, viši fiskalni deficit mogao bi da uključi okretanje prema skupljim zajmovima koji predstavljaju rizik za fiskalnu održivost.

Čelnici pojedinih lokalnih samouprava već najavljuju da neće biti otpuštanja u njihovim administracijama ukoliko budu sami morali da finansiraju isplatu otpremnina. Imajući to u vidu, zašto je MMF prihvatio racionalizaciju kao kredibilnu meru?

- Ne želimo da „mikro upravljamo“ reformama. Analizirali smo početne nacrte zakona i ustanovili da su potencijalno obećavajući, ali smatramo da je implementacija ključna. Nadamo se da će racionalna i prihvatljiva rešenja za implementaciju biti pronađena u okviru dijaloga između različitih nivoa vlasti.

Zašto nije bilo pomena privatizacije javnih preduzeća tokom završne konferencije? Da li je to bila tema razgovora?

- Razgovarali smo o mogućnostima za privatizaciju i smatramo da bi očekivana stabilizacija privrede i oporavak mogli da budu dobra prilika da se načini određeni napredak u obnovi ovog procesa. Šanse za približavanje Srbije Evropskoj uniji bi takođe ubrzale interesovanje investitora tako da ćemo se pozabaviti privatizacijom u dokumentima našeg aranžmana, s tim što su potrebne dodatne analize.

Zašto je MMF toliko insistirao na donošenju zakona o fiskalnoj odgovornosti. Šta je to što Srbiji nedostaje, a zbog čega je neophodno da imamo takav zakon?

- Verujemo da bi dalje jačanje fiskalnih pravila moglo da bude korisno za Srbiju, kao što je bilo korisno u nekoliko drugih zemalja. Zapravo, mnoge zemlje, uključujući i one u EU, nedavno su usvojile sveobuhvatne fiskalne okvire zasnovane na pravilima. Vaš sused Mađarska je jedan takav slučaj. U isto vreme, koristi od takvih pravila i zakona nisu automatske i ne želimo da prejudiciramo šta bi sve takvo jačanje u Srbiji trebalo konkretno da obuhvati. Zapravo, naše mišljenje je da lista ključnih prioriteta za reformu treba da dođe kako od vlade tako i od nezavisnih stručnjaka za budžet u Srbiji. U sledećih nekoliko nedelja i meseci, trebalo bi da dođe do jednog takvog procesa konsultacija što će, nadamo se, doneti dobre ideje i rezultate.

Fleksibilnost je opravdan odgovor na krizu

Mogle su se čuti brojne izjave srpskih analitičara da je ovo „novi, fleksibilniji MMF“, koji neće insistirati na tako strogim zahtevima kao što je to bio slučaj ranijih godina. Da li je MMF sada popustljiviji?

- To nije nešto o čemu bi mi trebalo previše da govorimo, budući da su spoljni posmatrači bolje pozicionirani da donesu sud o tome. Verujemo da je fleksibilni odgovor na trenutnu krizu bio opravdan i dobri rezultati su postignuti u priličnom broju nedavnih programa MMF-a. Ali, mi ćemo podržati samo one okvire ekonomske politike koje smatramo izvodljivim i održivim i taj princip nećemo promeniti.

Usklađivanje penzija sa inflacijom i rastom

Usklađivanje penzija prema privrednom rastu deluje kao veoma nejasan kriterijum. Zašto je MMF pristao na tako netransparentan metod indeksacije?

- Zapravo, metod oko kojeg smo se dogovorili je veoma transparentan. Bio bi baziran na garantovanom usklađivanju sa inflacijom, kao što je predviđeno aktuelnim zakonom, sa određenim pomeranjem naviše u slučaju da ekonomski rast bude iznad određene granice, posmatrano u realnom iznosu. Ova druga promena omogućila bi penzionerima da imaju neku korist od većeg privrednog rasta ukoliko do njega dođe.

Teme: Budžet, Krediti, Ekonomska kriza

Ličnosti: Bogdan Lisovolik

Institucije: MMF