Obama do kraja 2009. potpisuje novi zakon o zdravstvu ?

RTV

VAŠINGTON - Američki predsednik Barak Obama bi trebalo da kraja ove godine da potpiše zakon o radikalnoj reformi domaćeg zdravstva, saopšteno je noćas iz Bele kuće.

Saopštenje je usledilo ubrzo nakon što je Predstavnički dom američkog Kongresa tesnom većinom izglasao zakon o zdravstvenoj reformi koji je ranije predložila Obamina administracija.

Zaštita od tri hiljade dolara godišnje

"Zahvaljujući ozbiljnom naporu Predstavničkog doma mi smo sada na dva koraka od sprovođenja zakona o reformi zdravstvene zaštite u Americi. Sada je na redu Senat koji treba da razmotri i prihvati svoju verziju tok akta. Ja sam uveren da će to i učiniti", ukazao je Obama u pisanoj izjavi koju je sredstvima informisanja dostavila njegova pres - služba.

Obama je u obraćanju javnosti takođe ukazao da predviđena reforma treba da obezbedi sigurnost za sve korisnike zdravstvene zaštite, kao i mogućnost izbora za one koji je nemaju.

Šef Bele kuće smatra, osim toga, da će njegov predlog reformisanja američkog zdravstva smanjiti ukupne medicinske troškove u zemlji za porodice, biznis - organizacije i vladu, a takođe doprineti i finansijskoj održivosti postojećih socijalnih programa u SAD.

Problem korenite reforme zdravstvenog sistema SAD je odavno aktuelan, tvrdi analitičari uz napomenu da u najbogatijoj zemlji sveta nema besplatnih medicinskih usluga.

Postoji, doduše, dosta raširen sistem zdravstvene zaštite posredstvom osiguravajućih kompanija, ali u toj varijanti pacijenti moraju uglavnom da dobar deo troškova za medicinsku zaštitu plaćaju iz vlastitih džepova.

Vrednost medicinske polise u SAD u proseku na jedno lice dostiže sumu od tri hiljade dolara godišnje. Međutim, oko 45 do 50 miliona ljudi, ili približno šestina žitelja zemlje, nije u stanju da koristi taj vid usluga i oni su, praktično, u potpunosti van važećeg sistema zdravstvenog osiguranja.

Za zdravstvo SAD 2,5 biliona dolara godišnje

Obamina zdravstvena reforma bi trebalo da omogući pristup zdravstvenim uslugama i navedene ugrožene grupe, koja se u pravilu sastoji od najsiromašnijih žitelja SAD, ali i da znatno zaoštri "pravila igre" u radu osiguravajućih kompanija koje se bave zdravstvenim uslugama.

Ukoliko se usvoji novi zakon, osiguravajuće kompanije neće moći kao do sada da menjaju uslove pod kojima daju svoje zdravstvene polise, u zavisnosti od tekućih prilika.

Amerikanci će ubuduće, prema predlogu u novom zakonu, moći da ostanu bez svoje zdravstvene polise jedino ako izgube ili promene posao.

Obama je takođe najavio, u okviru mera za reformisanje zdravstva, osnivanje "osiguravajućeg tržišta", na kome će privatna lica i manje kompanije moći da nabave medicinske polise po prihvatljivim cenama.

Plan zdravstvene reforme koštao bi, kako je predočila Obamina administracija, oko 900 milijardi dolara, u periodu od narednih deset godina.

SAD, inače, sada godišnje troše za finansiranje svog zdravstvenog sistema oko 2,5 biliona (hiljada milijardi) dolara, ili približno šestinu ostvarenog bruto domaćeg proizvoda, navode analitičari, a prenosi agencija Rojters.

Senat, u kome vladajuća Demokratska stranka nema dovoljnu većinu da bi izglasala zakon o zdravstvenoj reformi, bi narednog meseca trebalo da se izjasni o tom dokumentu.

Ukoliko se američki senatori na kraju dogovore i usvoji pozitivnu odliku tada će se stvoriti mogućnost da Obama odmah potpiše zakon o zdravstvenoj reformi, što znači da bi taj akt mogao da se primenjuje već u toku iduće godine.