Skupština o Statutu Vojvodine

Na dnevnom redu Skupštine Srbije Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i Predlog statuta Pokrajine. Podršku dokumentima najavilo više od 140 poslanika

Skupština Srbije počela je u utorak, na četvrtoj sednici, raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine nakon koje će razmatrati i potvrđivanje Predloga statuta Pokrajine.

Podršku zakonu i Statutu najavili su poslanici vladajuće koalicije i opozicione Liberalno demokratske partije. Veći deo opozicije ocenio je da su predloženi statut i zakon protivustavni, a pojedine opozicione stranke zatražile su da se ti predlozi povuku sa dnevnog reda.

Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da se predloženim zakonom o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine one usklađuju s ustavnim rešenjima, kao i da se dosledno sprovodi decentralizacija i koncept pokrajinske autonomije bez elemenata državnosti. Obrazlažući predloženi zakon u Skupštini, Cvetković je naveo da se u njegovoj pripremi pošlo od tri osnovna principa, potrebe da se prošire postojeće nadležnosti Vojvodine, da sva predložena rešenja budu u skladu sa Ustavom i da se dosledno sprovede decentralizacija i autonomija bez elemenata državnosti.

On je rekao da po Ustavu Srbije autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom, imaju izvorne prihode i obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, usvajaju svoj budžet i završni račun.

Statutom je predviđena mogućnost sklapanja međuregionalnih sporazuma, otvaranje predstavništava u regionima Evrope i Briselu i osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.

Predlog Statuta Vojvodine pokrajinski parlament usvojio je 14. oktobra prošle godine, a u skupštinsku proceduru upućen je početkom novembra. U međuvremenu je, na zahtev pokrajinskog parlamenta, 9. novembra bio povučen iz procedure, zbog, kako je rečeno, tehničke greške koji se odnosi na status Novog Sada u članu 10 tog akta.

Novi Sad je posle ispravki definisan kao glavni administrativni centar Vojvodine, a ne kao njen glavni grad, kako je pisalo u stavu jedan tog člana, a položaj grada, kao glavnog administrativnog centra Vojvodine, uređuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom, u skladu sa zakonom.

Statutom je predviđeno da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.

Predlog statuta Skupština Vojvodine usvojila je pre nešto više od godinu dana, a u republički parlament upućen je kada je posle povlačenja stigla ispravljena verzija teksta u koji su ugrađeni amandmani Socijalističke partije Srbije. Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, kojim se uređuje pravni položaj autonomne pokrajine, izbor i rad organa i službi koje osniva autonomna pokrajina, proširene su nadležnosti Vojvodine, dok će izvorni prihodi i svojina pokrajine biti uređeni posebnim zakonima.

Za obavljanje poverenih poslova, kako je predviđeno zakonom, sredstva će biti obezbeđena iz republičkog budžeta.

Predviđeno je 20 nadležnosti Vojvodine i to u oblasti prostornog planiranja, regionalnog razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, lova i ribolova, turizma i ugostiteljstva i zaštite životne sredine.

Predviđene su i nadležnosti u oblasti industrije i zanatstva, saobraćaja, zapošljavanja, prosvete, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja, nauke i tehnološkog razvoja, privrede i privatizacije, rudarstva i energetike i lokalne samouprave.

Predloženim zakonom predviđeno je da Vojvodina sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama u okviru spoljne politike Srbije uz poštovanje teritorijalnog integriteta i pravnog poretka Srbije, zaključivanje međuregionalnih sporazuma, kao i osnivanje predstavništava u regionima Evrope, odnosno u Briselu.

Vladajuća većina smatra da u predloženom Statutu i Zakonu o nadležnostima Vojvodine nema nijedne odredbe, koja izlazi iz Ustavnog okvira Srbije i pozvali su one koji kritikuju ustavnost predloga da iznesu argumente.

Sa druge strane, DSS najavio je pokretanje postupka pred Ustavnim sudom, ukoliko budu usvojena ta dva akta, koje smatraju neustavnim.

Naprednjaci i radikali su najavili veliki broj amandmana tražeći da se Zakon o nadležnostima i Statut povuku iz procedure.

Taj zahtev dela opozicije socijalisti tumače kao demagogiju stranaka koje su podnele najviše amandmana.

"Neustavno je jedino prekoračenje rokova za usvajanje Statuta i Zakona", poručili iz Saveza Vojvođanskih Mađara u nadi da će Skupština taj posao privesti kraju.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić je rekao da je vladajuća većina izbegla formulaciju "suštinske autonomije", jer je tako definisana pokrajina Kosovo i Metohija. Prema njegovim rečima Predlogom statuta, Vojvodina dobija "suštinsku autonomiju".

Potpredsednica Nove Srbije je ponovila da ukoliko Predlog statuta Vojvodine bude usvojen ta stranka će podneti inicijativu za ocenu njegove ustavnosti Ustavnom sudu.

Važan korak ka evropskoj budućnosti

Predsednik Skupštine Vojvodine Sandor Egereši ocenio je da je demokratska koalicija u Skupštini Srbije dovoljno odgovorna i svesna da potvrđivanjem Predloga statuta čini važan korak ka evropskoj budućnosti Srbije. "Potvrđivanjem tog Predloga Vojvodina će biti moderna evropske regija unutar moderne buduće evropske države Srbije", izjavio je Egereši novinarima prilikom potpisivanja izjave o namerama sa predsednikom parlamenta Štajerske Kurtom Flekerom. Egereši je najavio da će odmah po potvrđivanju Statuta najkasnije do 10. decembra, zakazati svečanu sednicu Skupštine Vojvodine na kojoj će biti proglašen novi statut Vojvodine.

LSV podržava zakon o utvrđivanju nadležnosti

Lider Socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak najavio je u utorak da će ta stranka podržati Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, jer su, kako je rekao, primedbe koje su imali uvrštene u taj akt. Čanak je novinarima u parlamentu kazao da Vojvodina tim aktima ne dobija ništa i da su sve nadležnosti osim dve izborne - da ima pravo na mišljenje i pravo na članove pojedinih državnih preduzeća bez prava glasa, poverene nadležnosti, i da se one mogu promeniti promenom zakona. "Ova regulativa je toliko mala da se na njoj ne može izgraditi autonomnost Vojvodine", istakao je Čanak. On je odbacio tvrdnje dela opozicije da su predloženi akti separatistički. "Oni koji spominju o državi u državi moraju da se sete da je njihovo takvo razmišljanje napravilo nekoliko država van države", rekao je Čanak. On je dodao da je takva politika najpre Slobodana Miloševića, a potom i Vojislava Koštunice za posledicu imalo smanjenje države.

Komentari (0)

Napišite komentar

Ime

Komentar smanji | povećaj

Pročitao sam i složio se sa Pravilima Korišćenja.

Dodaj komentar

Aktivirajte JavaScript za slanje komentara