Hag: Završena rasprava o Kosovu

B92

Predstavnici iz ove dve zemlje ocenili su da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ne postoji rok u kojem bi Međunarodni sud pravde trebalo da donese mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Zastupnica Vijetnama Ngujen Ti Hoang An izjavila je da je Rezolucija 1244 obavezujuća za sve članice UN i osnov za rešenje kosovskog problema.

Rezolucija 1244 potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i određuje da Kosovo može imati široku autonomiju, ali ne i status nezavisne države, rekla je Ngujen Ti Hoang An.

Ona je naglasila da Rezolucija 1244 predviđa da se rešenje konačnog statusa Kosova može postići isključivo pregovaračkim procesom, uz saglasnost obe strane, i da samo Savet bezbednosti UN može odrediti kada je taj proces završen.

Povodom tvrdnji da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje, pa time i proglašenje nezavisnosti, Ngujen Ti Hoang An je ocenila da taj princip nije dominantan u odnosu na osnove međunarodnog prava – očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje.

Predstavnik Venecuele Alehandro Fleming je rekao da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi isključivo na kolonije, a da Kosovo nikada nije bilo kolonija, niti nezavisna država.

Albansko stanovništvo Kosova uživa sva manjinska prava u okviru Srbije i ne postoji osnov za proglašenje nezavisnosti, ocenio je Fleming.

On je izjavio da osnov za proglašenje nezavisnosti ne može biti ocena bivšeg specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da su iscrpljene mogućnosti da se pregovorima dođe do rešenja konačnog statusa Kosova i preporuka da Kosovo, radi jačanja stabilnosti u regionu, treba da postane nezavisno.

Kako je moguće da nestabilnost mogu izazvati pregovori, ali ne i odluka jedne strane koja je nezadovoljna tokom pregovora, upitao je Fleming.

Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 poziva na postizanje političkog rešenja i isključuje mogućnost otcepljenja Kosova, jer bi time bio narušen suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Na kraju sednice sudije Abdul Koroma, Muhamed Benuna i Antonio Avgusto Kansado Trindade zatražili su od učesnika rasprave da odgovore na pitanja vezana za tvrdnje da međunarodno pravo ne zabranjuje secesiju, obećanja učesnika parlamentarnih izbora na Kosovu 2007. godine da će proglasiti nezavisnost i na odredbe sporazuma iz Rambujea iz 1999. godine.

Pisani odgovori trebalo bi da budu dostavljeni sudu do 22. decembra. Tokom devet dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, mišljenje je iznelo 29 delegacija.

Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom iznele su, pored Srbije, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.

Suprotan stav su, uz kosovske predstavnike, imale SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.

Predstavnik Burundija je ocenio da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde.