Padaju u nesvest, neće pomoć lekara

Glas javnosti

NOVI PAZAR - Deset radnica Fabrike trikotaže "Raška" koje već osam dana štrajkuju glađu juče su od iscrpljenosti padale u nesvest. Žene, koje protestuju u neljudskim uslovima, u maloj prostoriji Saveza tekstilnih radnika Novog Pazara, odbijaju medicinsku negu.

- Nećemo više ni Hitnu pomoć da zovemo. Kad jedna padne u nesvest, mi druge je povratimo, poprskamo vodom, i sve tako... I Muameru, koja je zadobila opekotine u četvrtak, lečimo oblogama - pričala nam je juče ujutru Jasminka Milutinović, predsednica štrajkačkog odbora.

Sledeći put sigurno ćemo se zapaliti

U prostorijici u kojoj štrajkuju radnice "Raške" iz dana u dan sve je više očaja.

- U potpunom smo beznađu. Rekle smo već da odavde žive ne izlazimo dok se naši zahtevi ne ispune, i pri tom i ostajemo. Onomad nismo uspele da zapalimo do kraja ovu prostoriju, da sprovedemo naš naum, drugi put, verujte nam, uspećemo. Tad će Srbija imati o čemu da priča, pošto sad, mi nesrećnice i očajnice, nikoga ne interesujemo - poručuju radnice iz Novog Pazara, iz one iste prostorije u kojoj je proletos njihov kolega Zoran Bulatović, tražeći platu i uplatu doprinosa, u znak protesta sam sebi odsekao prst.

Deset radnica, u potpunom očaju, u četvrtak uveče je u prostoriju u kojoj štrajkuju pustilo plin. Buknula je vatra i dve radnice su povređene. Muamera Jakupović zadobila je opekotine po licu, vratu, rukama...

- Od tada do jutros samo su policija i istražni sudija pokucali na naša vrata! Rekli smo im da ovde nemaju šta traže, da idu tamo gde su lopovi i oni koji su nas dovde doveli - ogorčeno priča Jasminka.

Odgovorne u državi pokušaj samospaljivanja deset očajnih radnica do sada ni za mrvicu nije zainteresovao.

- Koga je još briga za naše živote! Koga je briga za deset bednih radnica, za njihovu decu. Ovo nam je poruka - umrite, crknite, zapalite se, uradite šta god hoćete, briga nas - uglas kažu radnice, koje osam dana, tražeći isplatu socijalnog programa i povezivanje radnog staža, gladuju u centru Novog Pazara.

Pre pet dana radnice su pismom zatražile pomoć Ministarstva ekonomije i Ministarstva rada, a odgovor iz Beograda u Novi Pazar još nije stigao.

- U četvrtak, kad smo u očaju koji nas je sve obuzeo pokušale da zapalimo prostoriju u kojoj štrajkujemo i kada su Muameru prebacili u bolnicu, tamo su joj rekli da će, ako nema overenu knjižicu, morati da plati lečenje... A odakle da plati, pa mi zbog toga i štrajkujemo, da imamo overene knjižice, da imamo za lečenje, ne bismo ni štrajkovale - pričaju radnice.

Deca radnica u štrajku, stara tri, sedam, osam, deset, 12, 14 godina, već osam dana nisu videla majke.

- Čujemo se samo telefonom. Prvih dana štrajka ovde s nama bilo je dvoje dece, jedno od tri godine i drugo, moje, od sedam godina. Posle su oboje dobili visoku temperaturu, pa smo morali da ih vratimo kući. Ali, dovešćemo i decu ovde, neka gledaju ovaj jad. Isto im je i ovde i kod kuće, deca su gladna kao i mi, i tamo i ovamo. Šta da radim kod kuće, da lomim prste i gledam kako nemam od čega da spremim ručak, kako nemamo hleba, kako ujutru nemam 50 dinara da dam detetu za užinu. A odakle da im dam za knjige, sveske, gumice, odakle da im kupim čizme, pantalone, jaknu za zimu, odakle - ječi kao vapaj glas Jasminke Milutinović.   

Autor:

Zoran Šaponjić