Preminuo Jegor Gajdar

RTS

U Moskvi je u 54. godini preminuo bivši ruski premijer Jegor Gajdar, zagovornik "šok terapije" i ideolog tržišnih reformi, sprovedenih posle raspada Sovjetskog Saveza.

Bivši ruski premijer Jegor Gajdar preminuo je jutros u svojoj kući u okolini Moskve, saopštio je njegov portparol.

Gajdar je umro od posledica tromboze u 54. godini.

Gajdarov pomoćnik, Genadij Volkov rekao je da će datum sahrane biti naknadno određen.

Njegova porodica želela bi da Gajdar bude sahranjen na Novodevičjem groblju u Moskvi, gde se sahranjuju istaknute ličnosti, prenela je agencija Interfaks.

O tome odluku mora da donese lično gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov.

Gajdar je rođen 1956. godine u Moskvi, gde je 1978. godine diplomirao na Ekonomskom fakultetu na Univerzitetu Lomonosov.

Jegor Gajdar je početkom 90-ih godina bio premijer i zamenik premijera Rusije i zagovornik liberalnih ekonomskih reformi po principu "šok terapije".

Gajdar je imao značajnu ulogu u prvom talasu privatizacije u vreme bivšeg predsednika Borisa Jeljcina. Njegove mere ukidanja državne kontrole cena bile su veoma nepopularne u narodu.

Osim toga što je 1992. godine bio na čelu ruske vlade, Gajdar je obavljao i druge važne državne dužnosti - bio je zamenik premijera zadužen za ekonomsku politiku, ministar ekonomije i finansija.

Bio je i poslanik u ruskoj Dumi. Od 2004. do 2008. godine bio je na čelu političke partije Savez desnih snaga, iz koje je izašao oktobra 2008. godine.

Jedno vreme (1994-2001) bio je i na čelu stranke Demokratski izbor Rusije.

Do raspada Sovjetskog Saveza radio je u rukovodstvu lista "Pravda" i u izdanju Centralnog komiteta "Komunist".

Njegov otac, Timur Gajdar, bio je dopisnik " Pravde" u Beogradu, a deda Arkadije Gajdar autor je svojevremeno popularnog romana "Timur i njegova četa".

Autor je niza tekstova o ekonomiji, a učestvovao je i u razradi ekonomskih reformi u periodu "perestrojke".

Gajdar je u poslednje vreme, prema rečima njegovog portparola, radio na novoj knjizi.

U poslednje vreme bavio se istraživačkim radom u Institutu za ekonomiju prelaznog perioda koji je i vodio.