Dinar ruše i firme špekulanti

Blic

Dinar je počeo da jača. Današnji srednji kurs evra iznosiće 96,1655 dinara, što je za skoro 30 para manje u odnosu na prethodni dan. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, upozorio je juče da je Narodna banka Srbije mogla ranije da interveniše na deviznom tržištu i spreči nagli pad vrednosti domaće valute.

Do skoka deviznog kursa nije moralo da dođe, smatra on, da je NBS na vreme predvidela dešavanja na deviznom tržištu i devizne rezerve iskoristila kako bi povećala ponudu deviza na međubankarskom deviznom tržištu.

- Svojim blagovremenim intervencijama NBS bi špekulantima poslala poruku da se ne raduju što je kurs nestabilan - ukazao je Dugalić.

Na pitanje „Blica“ ko su špekulanti, a činjenica je da ih ima i da njima najviše i odgovara nestabilnost da bi „zaradili u mutnom“, on odgovara:

- Banke teško da su špekulanti, jer se one pojavljuju u ime svojih klijenata, preduzeća, a pojedina misle da mogu da zarade na kursnim razlikama. Svako ko ima informaciju kako će se kretati kurs, da će da raste, pa da padne, a da na osnovu toga kupuju i prodaju devize, špekulant je - kaže on.

Banke su u vreme kada je kurs premašio 96 dinara za jedan evro kupile 144 miliona evra da bi obaveznu rezervu koju drže u NBS prilagodile novim propisima.

- Centralna banka je mogla da proceni kakve promene kursa može da izazove povećana tražnja banaka za devizama i da je na vreme intervenisala dinar bi manje oslabio - istakao je Dugalić i dodao da rast deviznog kursa u decembru, posle devetomesečnog mirovanja, ipak nije „dramatičan“.

Dobro je, kako je rekao, što NBS ima devizne rezerve u vrednosti od 10 milijardi evra, ali bi bilo bolje da ih koristi i kad kurs svakodnevno raste, bez obzira na to što su dnevne promene manje od jedan odsto. On je istakao da nijedna banka od NBS ne traži fiksni kurs dinara, već da se spreči veliki pad dinara.

Najtraženiji krediti

Sudeći po kreditnoj aktivnosti, koja je poslednjih meseci bila zamrla, situacija od prethodnog meseca počela je da se stabilizuje. Primetno je da se stanovništvo sve više zadužuje uzimajući kredite za refinansiranje, a i stambeni zajmovi imaju blag porast.

Kada je reč o docnji, raste broj građana koji sve češće ulaze u zonu kašnjenja izmirenje obaveza po tekućem računu, pa i ulasku u nedozvoljeno crveno.

Novac „Komercijalne banke“ stabilizuje kurs

Ugovor o dokapitalizaciji „Komercijalne banke“ iz Beograda od 120 miliona evra potpisan je juče u Vladi Srbije. Ugovor su potpisali Ministarstvo finansija Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finansijska korporacija (IFC), nemački investicioni fond DEG i Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju (Swedfund). Diana Dragutinović, ministarka finansija, rekla je da će kapital „Komercijalnoj banci“ biti uplaćen do kraja ove godine. Očekivanja su da će ovaj novac pozitivno delovati na kurs.