Ćerke uzela brzina

Večernje novosti

NOVA GRADIŠKA - U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u sredu oko šest časova dogodila na autoputu Bregana - Lipovac, kod Okučana, poginule su sestre Katarina (13) i Daliborka Spiridonović (15), a teže povrede zadobili su njihovi roditelji Bojan (33) i Tanja (31) iz Smedereva.

Prema rečima Kate Nuić, portparola brodsko-posavske policijske uprave, do nesreće je došlo kada je automobil "audi A6", italijanskih registarskih oznaka, kojim je upravljao Bojan Spiridonović, iz još neutvrđenih razloga skrenuo sa autoputu, oborivši tri saobraćajna znaka i udarivši u betonski odbojnik. Devojčice koje su bile na zadnjem sedištu preminule su na licu mesta, a njihovi roditelji prevezeni su u Opštu bolnicu u Novoj Gradišci. Tela devojčica iz smrskanog automobila izvučena su tek posle intervencije vatrogasaca.

Prema prvim procenama, uzrok nesreće je prebrza vožnja, pošto je deonica autoputa na kojoj je došlo do sletanja suva, bez snega i leda. Spiridonovići su putovali iz Italije u Smederevo, a u potpuno uništenom vozilu bile su razbacane stvari, igračke i pokloni.

Dr Dražen Oršulić, zadužen za odnose s javnošću u novogradiškoj bolnici, kaže da je Tanja Spiridonović tokom jutra prevezena na konzilijarni pregled u Slavonski Brod. Njen suprug Bojan zadržan je u Novoj Gradišci na hirurškom odeljenju.

- Kod Tanje su vrlo teške povrede glave. Radi se o potresu mozga, prelomu lobanje, ključne kosti i desnog rebra,

kao i nagnječenju grudnog koša i pluća. Bojan je zadobio prelom desne podlaktice, nagnječenje lica i desne nadlaktice i površinske povrede ramena i čela. Njegovo opšte stanje je zadovoljavajuće i nalazi se pri svesti, ali ne preporučujemo kontakte s njim jer je svestan posledica nesreće - kaže dr Oršulić.

* * * * *

TUGA U SELU LOZOVIK, RODNOM MESTU STRADALE PORODICE

OD MAJKE KRIJU SMRT DECE

U Ulici 15. maj u Lozoviku u sredu je zamro život. Istim onim sokakom gde su sestre načinile prve korake nema žive duše. Zaledila su se srca komšija, rođaka, prijatelja. Nemaju hrabrosti da pređu prag doma Spiridonovića na kraju ulice odakle se prolama samo kuknjava.

Dve bake glasno oplakuju unuke, a dede tuže bez glasa. Zajedno su odgajili Katarinu i Daliborku, zajedno ih oplakuju i mole se da im deca, Bojan i Tanja, ostanu u životu.

- Mogu samo da kukam, da žalim moju decu, moje lepotice. Požurile su kod svoje bake, da me obraduju. Nisu one nastradale, nemoguće, nisu. Neću na slici da ih gledam, hoću ih žive - očajna je Bojanova majka Dragana dok grli sliku unuka.

Bojan i Tanja venčali su se mladi i izrodili decu. Pre deset godina otišli su u pečalbu da im obezbede bolji život, a devojčice ostavili roditeljima na čuvanje. Dolazili su kad god su mogli. Bojan je bio zidar, a Tanja je radila razne poslove samo da što pre porodica bude na okupu. Kada su se sredili, posle tolikih godina, u avgustu su odveli i devojčice. Katarina i Daliborka upisale su školu u Vićenci.

Tri meseca brojale su dane do raspusta kako bi došle u rodno selo, gde su odrasle, gde su im drugarice i drugovi. Sudbina ih je zaustavila na pola puta.

- Bile su divne devojčice. Katarina je igrala folklor. Želele su da provedu Božić i Novu godinu ovde sa familijom. Ovog vikenda trebalo je da idu kod rođaka u svatove - kaže Bojanov ujak.

Nije ni slutio da je to vest koja će zaviti u crno čitavu familiju.

- Bojan se javio telefonom. Kaže da nije zaspao za volanom. Put je bio klizav, automobil je proklizavao, izgubio je kontrolu. Ne seća se nesreće. Tanja se probudila iz kome. Ne zna da su joj deca mrtva. Nisu joj rekli. Bojan zna. Osvestio se u kolima i video da im nema spasa - svedoči rodbina.

Niko se od familije u sredu nije uputio u Hrvatsku. Čekaju vesti o stanju Bojana i Tanje, ali ne znaju kada će moći kući u Lozovik. (J. IliĆ)