Kako je Štazi pratio Grasa

Politika

Od našeg specijalnog izveštača

Berlinska izdavačka kuća K. Links objaviće na proleće publikaciju „drugačije vrste” o Ginteru Grasu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1999. U pitanju je knjiga Ginter Gras u viziru – Štazi akti, bazirana na dokumentaciji Ministarstva za državnu bezbednost Nemačke Demokratske Republike koje je pisca držalo pod prismotrom dvadeset i osam godina.

Publikacija o Grasu (odnosno o takozvanom slučaju Bolcen kako je glasilo njegovo „kod ime”) uz abreže originalnih dokumenata iz Štazi arhiva, sadrži izjave mnogobrojnih očevidaca iz tog doba i piščeve komentare i razmišljanja o dugom periodu u kome je Nemačka bila podeljena berlinskim zidom. Opisani su i rigorozni tokovi zvanične kulturne politike bivšeg DDR-a i mehanizam uhođenja „sumnjivih lica”. Akte je za knjigu priredio i adaptirao nemački novinar i šef redakcije Radio Bremena Kaj Šliter, od koga je nastala ideja za ovaj izdavački projekat. Povod interesovanja tajne službe bivše Istočne Nemačke za Gintera Grasa bilo je njegovo otvoreno pismo podrške članu Grupe 47 Uveu Jonsonu u kome se suprotstavio postavljanju Berlinskog zida. Ovaj akt, Štazi je shvatio kao provokaciju, te je 1961. počeo sa praćenjem Grasovih aktivnosti.

Kontroverzni književnik, koji je 12. avgusta 2006. priznao da je kraj Drugog svetskog rata dočekao ne kao vojnik Vermahta (kako je to do tada bilo navođeno u njegovoj zvaničnoj biografiji), već kao član Vafen SS trupa, u poslednje tri godine se nalazi u fokusu javnosti. Grasova korektura biografskog falsifikata imala je značajan efekat na njegovu reputaciju koja se teško oporavlja od posledica internacionalnog šoka. Manje važno za publikaciju Ginter Gras u viziru – Štazi akti, ali vredno pomena, jeste da je Grupi 47 od 1951. pripadao i srpski književnik Milo Dor koji je, od završetka Drugog svetskog rata sve do svoje smrti, živeo i stvarao u Beču.

M. Bauer

[objavljeno: 05/01/2010]