Zvezde na izvol’te u prvom Muzeju astronomije u Srbiji

24 Sata

SVEMIR - Otvaranje Muzeja astronomije u Opservatoriji na Zvezdari planirano je za manifestaciju „Noć muzeja“ u maju.

- Prethodiće mu izložba koju ćemo otvoriti 7. aprila povodom 123 godine Opservatorije. Izložba ima simboličan naziv „Sanjaj svoj muzej i san će biti ostvaren“ i tokom 15 dana biće izloženi neki od eksponata. Napravićemo mesto gde ćemo posetiocima omogućiti da prošetaju kroz istoriju astronomije. Muzej će pomoći da se ljudi obrazuju i zainteresuju za za ovu nauku - kaže za „24 sata“ mr Vojislava Protić-Benišek, naučni saradnik Astronomske opservatorije na Zvezdari.

Pored eksponata, koji će biti svojevrsni udžbenik o astronomiji, Muzeja je zamišljen i kao multidisciplinarno mesto za zanimljive događaje.

- Želja nam je da povežemo sferu umetnosti i astronomije. Stalno ćemo organizovati promocije knjiga, izložbe slika na temu kosmosa, mini koncerte, a puštaćemo i kratkometražne filmove o Opservatoriji i astronomiji - kaže Vojislava.

U planu je da do 2012. godine Muzej astronomije zauzima četiri objekta koji će biti tematskog karaktera, kao i prostor biblioteke.

Opservatorija proslavlja 123. rođendan

Časovi astronomije i meteorologije zvanično su uvedeni u nastavni program Velike škole u Beogradu 1863. godine, a plan je počeo da se ostvaruje 1884. godine. Ministarstvo prosvete je 7. aprila 1887. donelo odluku da se osnuje astronomska i meteorološka opservatorija pod upravom Milana Nedeljkovića, profesora na Velikoj školi. Taj datum se obeležava kao dan osnivanja Opservatorije u Beogradu. Krajem 1929. započeta je izgradnja današnje astronomske Opservatorije na vrhu Velikog Vračara, današnje Zvezdare.

Univerzalni astronomski instrument

Potiče s početka 20. veka. Koristi se za određivanje horizontalnih koordinata nebeskih tela i tačaka na Zemlji. Ako se poznaje trenutak merenja, mogu da se odrede geografske i ekvatorske koordinate nebeskih tela, kao i mnogi drugi parametri u astronomiji i geodeziji.

Mali pasažni instrument

Potiče s početka 20. veka. Veoma precizno određuje trenutak kada zvezda prođe kroz određeni vertikal, najčešće meridijan. Do skoro je bio sastavni deo opreme časovnih službi u opservatorijama, pomoću koga se kontrolisalo i određivalo tačno vreme.

Hronograf sa nagaravljenom trakom

Jedan je od najstarijih preciznih uređaja za registrovanje vremena. Astronomima je služio da tokom osmatranja na vremenskoj skali obeleže trenutak prolaska posmatrane zvezde kroz meridijan. Mehanizam se ručno navija. Potiče iz vremena oko 1900. godine.

Pomorski ili refleksni Sekstant

Sastoji se od pokretnog i nepokretnog ogledala i durbina. U moreplovstvu je u primeni od ‘30. godina 18. veka, a kasnije se koristio i u vazduhoplovstvu. Služi za merenje ugla pod kojim se vide zvezde ili Sunce iznad horizonta. Izmerena vrednost služi za određivanje geografskih koordinata broda.

Ručna računska mašina

Početkom 20. veka savremena računska mašina imala je funkciju današnjeg digitrona. Služila je za sva astronomska merenja i podaci koji su o zvezdama i nebeskim telima dobijani posmatranjem računati su ovom mašinom. Ima ručicu koja se okreće onoliko puta koliko je potrebno za određenu računsku operaciju.

Precizni marinski časovnik

Služi za beleženje tačnog vremena. Pre posmatranja određene tačke na nebu, zapisivano je vreme sa ovog časovnika, što je rađeno i nakon posmatranja. Potom se vreme upoređivalo sa glavnim časovnicima pod staklenim zvonima i na osnovu toga se znalo se da li vreme treba korigovati ili ne.