Dnevni pregled svetskih ekonomskih vesti

BETA, 9. januara 2010 MOSKVA - Novoizabrani ukrajinski predsednik Viktor Januković predložio je osnivanje konzorcijuma za upravljanje gasnim sistemom Ukrajine, što bi Moskvi omogućilo da se odrekne izgradnje gasovoda Južni i Severni tok, piše današnji moskovski Komersant. List navodi da bi ruskom Gaspromu, ukrajinskom Naftogasu i evropskim potrošačima bilo predloženo po 33,3 odsto učešća u tom konzorcijumu. Realizacija tog projekta, po ideji Janukoviča, omogućila bi Kijevu da smanji cene za gas koji uvozi iz Rusije. U Gaspromu, navodi list, do detaljnog proučavanja predloga, ne žele da daju komentare. Komersant piše da je "senzacionalnu ideju" Janukovič izneo u nedelju uveče na ukrajinskoj Televiziji Inter. "Trebalo bi da se vratimo stvaranju gasnog konzorcijuma. To je korisnije nego izgradnja novih gasovoda," rekao je Janukovič. U slučaju realizacije inicijative, "ukrajinski gasovod bi prenosio u Evropu do 200 milijardi kubnih metara gasa godišnje," kaže Janukovič. List podseća da je projektovana snaga ukrajinskog gasovoda najpre iznosila 142 milijarde kubnih metara gasa, ali da je vremenom smanjena za oko 25 milijardi kubnih metara. "U kratkom periodu Ukrajina je izgubila poverenje partnera - Rusije i Evrope - jer smo ih dosta izneverili. Za tih pet godina su mimo Ukrajine počeli da grade gasovode Severni i Južni tok,"rekao je Janukovič, dodajući da, ako se stvori konzorcijum i pojača protočna snaga za 80 milijardi kubnih metara godišnje, Rusiji neće trebati izgradnja novih gasovoda. Kako su Komersantu u Gaspromu nezvanično rekli "za sada nema nikakvih osnova za menjanje strategija diversifikacije isporuka gasa." TOKIO - Tojota (Toyota) je danas objavila da povlači oko 437.000 automobila marke Prius i drugih modela hibridnih vozila da bi izvršila popravke na kočnicama. "Izvinjavam se zbog nevolje i briga koje smo mnogim kupacima zadali zbog kvaliteta i sigurnosti Tojotinih vozila," izjavio je predsednik najveće automobilske kompanije na svetu Akio Tojoda na konferenciji za štampu u Tokiju. Opoziv je najnoviji udar za Tojotu koja je usred posla povlačenja više od 7 miliona vozila širom sveta zbog problema sa podnom prostirkom koja može da zakoči pedalu gasa i zbog pedala koja se suviše sporo vraćaju u početni položaj. Do sada je bilo oko 200 žalbi u Japanu i SAD zbog kasnog reagovanja kočnica Priusa pri niskim temperaturama i na nekim neravnim putevima. Kompanija kaže da problem može da se reši reprogramiranjem softvera koji kontroliše kočioni sistem. PEKING - Dzinovski državni ulagački fond Kine otkrio je danas da poseduje akcije u vrednosti od 9,6 milijardi dolara u vodećim američkim kompanijama, uključjući Koka-Kolu (Coca-Cola), Epl (Apple) i Guđir (Goodyear). Vlasnički udeo je u veći slučajeva mali, što je odraz strategije Kineske ulagačke korporacije (CIC) da izbegava politički osetljive kupovine. Ali, kupovine akcija ukazuju na sve veće prisutvo Kine na svetskim berzama gde Peking ulaže deo svojih deviznih rezervi koje danas iznose 2.400 milijardi dolara. CIC, jedan od najvećih investicionih fondova na svetu, osnovan je septembra 2007. godine sa kapitalom od 200 milijardi dolara da na tržištu ostvari bolju zaradu za devizne rezerve. Jedna trećina tog novca namenjenja je ulaganjima van zemlje, i fond je kupio manjinske udele u rudarskim, petrolejskim i finansijskim kompanijama. Najveći udeo koji je CIC objavio je 3,5 milijardi dolara u kanadskom rudarskom preduzeću Tek (Teck Rresources). Fond kaže da mu je cilj da bude pasivni ulagač, sa manjinskim udelom i stranim firmama da bi izbegao izazivanje poltičkog protivljenja. Većinu svojih deviznih rezervi Peking drži u sigurnim ali niskokamatnim obveznicama vlade SAD. MEKSIKO SITI - Američki Krajzler (Ćrysler) je danas saopštio da će uložiti 550 miliona dolara za proizvodnju malih automobila Fiat 500 u fabrici u blizini Meksiko Sitija. Nova fabrika će zapošljvati 400 radnika i počeće produkciju u decembru. Predsednik Meksika Felipe Kalderon (Calderon) kaže da će Krajzler proizvoditi između 100.000 i 130.000 automobila u fabrici koja će posredno stvoriti oko 1.200 radnih mesta. EVERET - Dzinovski Boingov teretni mlaznjak 747-8 - najveći avion koji je američka kompanija ikad napravila - uspešno je danas obavio prvi let, godinu dana posle planiranog roka. Probni let je obavljen dan pre 41. godišnjice prvog leta originalnog "dzambodzeta" 747. Novi transprter je dug 76 metara i 5,5 metara je duži od "dzambodzeta" 747-400. Boing je takođe napravio putničku verziju aviona. Za sad ima 76 porudzbina za novi transporter i 32 za putnički model 747-8. Kompanija kaže da će novi mlaznjaci biti mnogo tiši, štedljiviji u potrošnji goriva i da će izbacivati menje štetnih gasova od sadašnjih modela 747-400. Transporter ima katalošku cenu od nešto iznad 301 miliona dolara, mada avioprevoznici obično uspevaju da ugovore popust. Erbas (Airbus), evropski rival Boinga, je planirao teretnu verziju Erbasa A380, najvećeg putničkog aviona na svetu, ali je program obustavljen 2007. godine kada su kompanije FedEx i UPS otkazale porudžbine. Boingovi novi avioni su mnogo manji od A380, što američki proizvođač ističe kao prednost, jer će njihova ekspoatacija koštati manje. LONDON - Kredi Suis (Credit Suiše) je izbio na prvo mesto liste vodećih privatnih banaka u svetu u 2010, sa četvrte pozicije prošle godine, pokazuje novo istraživanje magazina Juromani (Euromoney). Banka UBS, koja je godinama bila najbolje rangirana globalna privatna banka, spustila se na treće mesto a drugo je ponovo pripalo HSBC. Rezultati istraživanja Privatno bankarstvo i upravljanje imovinom, koje Juromani radi od 2004, predstavljaju kombinaciju poslovnih rezultata banaka i nominacija od strane vodećih bankara. Među deset vodećih prvi put se pojavio JP Morgan, na petom mestu, iza Siti banke (Citi), šesti je BNP Pariba (Paribas), sedmi Julijus Baer, osma je Dojče banka (Deutsće), deveta Banka Amerike Meril Linč (Bank of America Merrill Lynć) a deseti Pikte (Pictet). Juromani navodi da je Kredi Suis osvojio čelnu poziciju među privatnim bankama zahvaljujući strateškoj odluci da se fokusira na sinergiju operacija upravljanja imovinom i investicionog bankarstva. ATINA - Grčki premijer Jorgos Papandreu pozvao je danas zaposlene u javnom sektoru, koji za sutra planiraju štrajk, da "daju primer" i prihvate zamrzavanje plata kako bi pomogli zemlji da izađe iz finansijske krize. "Patriotizam danas znači da svi treba da doprinesemo da zemlja izađe iz krize", rekao je Papandreu u parlamentu. Sindikat zaposlenih u javnim sluzbama, ADEDI, pozvao je svoje članove da sutra stupe u štrajk zbog "nepravednog žrtvovanja i neefikasnog plana vlade" za izlazak iz finansijske krize. Predložene mere uključuju smanjenje plata funkcionerima, usporavanje u zaposljavanju i ukidanje poreskih privilegija. Najveći sindikat u zemlji, Konfederacija radnika privatnog sektora, planira generalni štrajk za 24. februar. Evropska komisija je podržala plan grčke vlade za smanjenje budžetskog deficita u naredne četiri godine, ali je upozorila Atinu da mora da uradi daleko više da bi do 2012. budžetski deficit svela sa prošlogodišnjih 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na ispod tri odsto BDP. FRANKFURT- Proizvođač automobila Opel, u vlasništvu američke korporacije Dzeneral Motors (GM), objavio je danas da će uložiti 11 milijardui evra (15 milijardi dolara) do kraja 2014. godine i ugasiti 8.300 radnih mesta širom Evrope u cilju efikasnijeg poslovanja. Generalni direktor Nik Rejli (Nick Reilly) rekao je tokom izlaganja plana restruktuiranja Opela da kompanija traži 2,7 milijarde evra od evropskih vlada u zajmovima i kreditinim garancijama. Brojke o otpuštanjima su u skladu sa ranije datim. Opel i britanska podružnica Voksal (Vuxhall) zapošljavaju oko 48.000 ljudi u Evropi, od kojih je polovina u Nemačkoj. Rejli kaže da "vremena za gubljenje nema. Potreban je plan koji će biti realan u suočavanju sa ogromnim ekonomskim pritiscima."

(Beta, 09.02.2010)