Evropsko grčenje

e-Novine

U potrazi za rešenjem koje će spasiti Grčku od bankrota a Evro-zonu od večih potresa već je proćerdano dosta vremena i energije:

Moć reči: potrošena

Od predsednika Evropske centralne banke (ECB) Žana Kloda Trišea do Hermana Van Rompaja, novog predsednika Evropske unije (EU), svi su se utrkivali u davanju poverenja Grčkoj “da će doneti sve potrebne odluke.” Evropska komisija je i zvanično odobrila plan budžetske ekonomije vlade Jorgosa Papandreua, ali uzajamno poverenje evropskih zvaničnika i pravoslavnih dužnika nije imalo efekta na tržištima koja više ne žele da plaćaju reči.

Poziv MMF-u da pomogne: odbijen

Iz nemačke perspektive, finansijka injekcija MMF-a bi predstavljala idealno rešenje koje ne bi ugrozilo popularnost zvaničnog Brisela. Međutim, predsednik Evrogrupe Žan Klod Junker je proteklog vikenda jednostrano odbacio grčku ideju da se zahvati još novca iz svetske kase.

Stavljanje pod nadzor: prihvaćeno

Jednom kada su se opekli o nepouzdane grčke statistike koje su preko noći podnošljivi minus pretočile u kolosalni krah, evropski komesari su insistirali na zakonu koji će državnu statističku agenciju (Elsta) učiniti poptuno nezavisnom u odnosu na političke pritiske. U periodu pod tutorskim režimom, konačnu potvrdu verodostojnosti grčkih statističkih brojki davaće stalni predstavnik EU u agenciji Elsta.

Evropska solidarnost: diskutabilno

Precizni ali kontradiktorni propisi Evropske unije zabranuju Centralnoj banci da otkupljuje dugove članica Evro-zone (suprotno delovanju američkih Federalnih rezervi). Međutim, u slučaju “vanrednih okolnosti” ništa ne sprečava države-članice da intervenišu kroz bilateralnu, direktnu saradnju.

Evropski fondovi: mogućnosti

Evropska centralna banka je u svim varijantama potpuno van igre jer je upućena isključivo na komercijalne banke a ne na države-članice. S druge strane, Evropska investiciona banka i njeni strukturalni fondovi kojima raspolaže Evropska komisija, imaju potencijal da “utrče” sa više stotina milijardi evra. Ni tu, međutim, pravila ne dozvoljavaju uplate državama koje imaju “zastrašujući deficit.”

U međuvremenu, dok traje grozničava potraga za rešenjem koje će spasiti grčku privredu i poštedeti EU dodatnih finansijskih nevolja, grčki dnevnik Avriani izazvao je novu paniku špekulišući da će grčki brodovlasnici i ostali tajkuni preseliti kapital (oko deset milijardi evra) u Švajcarsku ili na Kipar. Glasina o selidbi kapitala učinila je da vrednost akcija grčkih banaka na berzi u Atini padne u ponedeljak preko osam procenata.