Gde je “Dr Smrt”

Večernje novosti

KAKO se približava godišnjica ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića, tako se u javnosti - po ko zna koji put iznova - otvara priča o tome da, ni posle sedam godina, svi koji je trebalo da se nađu iza rešetaka, nisu uhapšeni i kažnjeni. Pre svih petorica “zemunaca”, direktnih učesnika u ubistvu: Ninoslav Konstantinović, Milan Jurišić, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić i Miloš Simović, dok se za nalogodavca, zvanično, ni danas ne zna ko je - piše “Arena 92” u najnovijem broju koji je od danas u prodaji!

“Rile ima da nadrlja”, šuškalo se, neposredno posle 12. marta 2003, po Urgentnom centru, ali i po sudskim kuloarima. Komentar se odnosio na dr Miroslava Risovića, nekadašnjeg anesteziologa u Kliničkom centru Srbije, koji je povezivan sa prljavim rabotama kriminalnog klana i, čak, prozivan da je imao zadatak da, bude li trebalo, “dovrši” premijera...

Iako je, posle tragičnog događaja, bio uhapšen u “Sablji” - zbog nelegalnog posedovanja pištolja, kada mu je oduzeta i telefonska kartica koja ga je, navodno, povezivala sa “zemuncima” - dr Risović se, vrlo brzo, našao na slobodi. S hrvatskim pasošem, napustio je Srbiju i, pretpostavlja se, otišao u Kanadu, u kojoj mu je živela supruga i gde se, po svemu sudeći, nalazi i danas. U Srbiji su ga već zaboravili, čak i organi potrage, s obzirom na to da se njegovo ime ne nalazi ni na jednoj poternici. Štaviše, njime se naročito mnogo nije bavila ni struka - iako je jedan od malobrojnih koji je dobio nadimak “doktor smrt”!

Da dr Miroslav Risović nije baš “čist” nagađalo se i pre, a naročito posle atentata na premijera. Govorilo se da je veoma blizak sa Dušanom Spasojevićem Šiptarom, šefom “zemunskog klana”, kao i sa Miloradom Ulemekom Legijom... da je njihov lični lekar, za šta je bio adekvatno “nagrađivan”. Kako je, pred Specijalnim sudom u Beogradu,

tvrdio zaštićeni svedok, Dejan Milenković Bagzi, “bio je zadužen da dokrajči žrtve “zemunaca”, ako kojim slučajem budu žive donete u Urgentni centar”!

Bagzi je, podsetimo, ispričao kako su u famoznu Šilerovu, neretko, dolazili lekari iz UC - pre svih dr Miroslav Risović i njegov kolega dr Zlatibor Lončar, a kao primer za tvrdnju da su “zemunci” imali saradnike u ovoj eminentnoj zdravstvenoj ustanovi, naveo je ranjavanje Veselina - Veska Božovića, koji je, posle dva dana lečenja i, kako se verovalo, izlečenja, iznenada preminuo u bolničkoj postelji...

“Spasojević je hteo da Božović bude ubijen. Kada je u Urgentni dovezen ranjen, on je telefonirao dr Risoviću i pitao ga nešto, a ovaj je rekao da on ne može, ali da će to uspeti da uradi dr Lončar”, svedočio je Milenković, dodajući da je, zaista, pomenuti kolega dr Risovića potvrdio Spasojeviću da ne brine za Božovića!

Bagzi je, takođe, ispričao i da mu je poznato kako je Miroslav Risović “doneo otrov Spasojeviću, koji je Ljiljana Buha potom sipala u sok svom suprugu Ljubiši”. Rekao je i da zna da se dr Risović, koji se nije baš dobro slagao sa tadašnjim načelnikom hirurgije u UC, dr Đorđem Bajecom, požalio “prijateljima” koji su vrlo, ekspresno, u januaru 2003, poslali svoje ljude da ga pretuku. Za nanošenje teških telesnih povreda dr Bajecu, krivim je oglašen i na osam meseci zatvora osuđen Dragan Jakovljević, za kojeg se zna da je bio jedan od “zemunaca”.

Dejan Milenković je, konačno, ispričao i da je dr Risović, često, telefonom komunicirao sa Legijom. Kazao je, njih dvojica su “na vezi” bila i kobnog 12. marta 2003, ali ova tvrdnja, kao ni mnoge druge, nikada nije doživela sudski epilog, iako je priču da su Spasojević i “kompanija” imali svoje ljude u Urgentnom centru potvrdio i drugi zaštićeni svedok, Ljubiša Buha Čume.

DR BAJEC - ĆUTI

O burnim događajima u UC, dok je bio načelnik Hirurgije, te optužbama izrečenim pred sudom na račun njegovih kolega, sadašnji direktor Kliničkog centra Srbije ne želi da priča.

“Nastojim da zaboravim te ružne stvari i ne bih da ih komentarišem” - poručio je dr Đorđe Bajec posredstvom svog predstavnika za štampu.

GALANTNI OSIJEČANIN

Anesteziolog dr Miroslav Risović iz Osijeka je na specijalizaciju u Beograd došao 1988. godine. Po sećanju kolega, u početku je bio izuzetno korektan, ali je onda počeo čudno da se ponaša, dolazi dobrovoljno na dežurstva, često se menja i upada drugima u smene - što je mnogima zasmetalo.

Naročito zbog toga što je, navodno, kad god bi on dolazio da “pripomogne” pri intervencijama, dolazilo do neobjašnjivih komplikacija... Ima, međutim, i onih lekara koji priznaju kako je umeo bogato da nagradi sve za koje je smatrao da “dobro sarađuju, ćute i rade svoj posao”!