Nedoumice duše

Večernje novosti

U propratnom tekstu svog izbora doajen naše književne kritike Milosav Buca Mirković ukazao je na nezavidan položaj poezije koja je danas persona non gratta: knjige poezije se ne prodaju, poezija se ne čita, u novinama se na nju gleda kao na nešto marginalno. Poezija je proterana sa našeg književnog horizonta.

JOVAN PEJČIĆ (Beograd)

1. „OVAJ SVET“, Živorad Nedeljković („Arhipelag“)

2. „SVI NA KRAJU KAŽU MAMA“, Ljiljana Đurđić („Agora“)

3. „SRPSKA KNjIŽEVNA AVANGARDA“, Gojko Tešić („Službeni glasnik“)

4. „LjETOPIS VJEČNOSTI“, Žarko Komanin (SKZ)

5. „PISMA IZ PRASTARE BUDUĆNOSTI“, Bratislav R. Milanović (Zavod za udžbenike)

Poplavi serijskog i beznačajnog, koja poslednjih godina, zahvaljujući prvenstveno društvenom i tehnološkom pomodarstvu, žestoko pritiska pre svega romanesknu produkciju, suprotstavljaju se sve uspešnije pripovetka i poezija, književna nauka takođe - svaka oblast na svoj način. Moj izbor to upravo treba da pokaže: da prašina životno-političkih i buka „estetskih“ incidenata samo prividno ili nakratko može da prekrije i nadglasa večno tihi, neumitni govor sudbinskih književnih i misaonih pregnuća. U taj red, za ovu priliku, stavljam nove knjige navedenih autora. Svaka je od ovih knjiga, u svom žanru i uopšte, formalno i tematski - izazov, istraživanje, otpor, književno i duhovno otkriće.

MILOSAV BUCA MIRKOVIĆ (Beograd)

1. „LjETOPIS VJEČNOSTI“, Žarko Komanin (SKZ)

2. „NE SPOMINjI ĐAVOLA“, Aleksandar Lukić (KOV)

3. „KRV DRAGOG KAMENA“, Božidar Šujica („Nolit“)

4. „SRPSKI SEVER“, Draško Ređep („Pešić i sinovi“)

5. „ĐAVO I MALA GOSPOĐA“, Đorđe Milosavljević („Laguna“)

Kada bi se kojim slučajem hiljaditi deo nekih glamuroznih TV emisija iskoristio za predstavljanje poezije, ona bi vrlo brzo povratila svoje istorijsko mesto u našoj književnosti, imala svoju publiku. Nekada su poeziju vezivali za velike političke turbulencije. Pesnike su poistovećivali sa borcima na barikadama, pesnicima se verovalo. Ne tako davno, 1968. godine, u dvorištu Filozofskog fakulteta Rale Damjanović recitovao je okupljenim buntovnim beogradskim studentima stihove Majakovskog, Jesenjina, Pasternaka, Prevera, Ginzberga...

Vremena su se otada mnogo promenila, zahtevi su postali drugačiji. Ne verujem da postoji neko ko želi da preuzme politički stav od pesnika, kao što ne verujem da postoji osoba koja doživljava drhtavicu dok čita štampane govore aktuelnih političara. Društvo koje kritikuje pesnika zbog njegovog distanciranja od društvenih, ideoloških ili stranačkih konfrontacija i sličnih aktuelnih zahteva, zapravo pokušava da se napadom odbrani: da prikrije svoje neznanje, svoju duboku i široku nezainteresovanost za poeziju, umetnost i kulturu.

GORAN MAKSIMOVIĆ (Niš)

1. „PODZEMNI TOK: EZOTERIČNO I OKULTNO U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI“, Nemanja Radulović („Službeni glasnik“)

2. „OVAJ SVET“, Živorad Nedeljković („Arhipelag“)

3. „FORNjARD“, Slobodan Vladušić („Stubovi kulture“)

4. „LjETOPIS VJEČNOSTI“, Žarko Komanin (SKZ)

5. „PISMA IZ PRASTARE BUDUĆNOSTI“, Bratislav R. Milanović (Zavod za udžbenike)

Među književnim delima objavljenim u 2009. pažnju smo usmerili na tekstove u kojima dolazi do istraživanja novih žanrovskih i značenjskih potencijala srpske književnosti, kao što je potraga za suštinom egzistencijalne drame, za dubinom istorije i vremena, za religioznim podtekstom svekolikog iskustva, za neprikosnovenim bićem jezika i alegorijsko-grotesknom motivacijom umetničkog sveta. U tom pogledu naročito izdvajamo knjigu naučnih rasprava Nemanje Radulovića, te roman Slobodana Vladušića.

MILENA STOJANOVIĆ-ILIŠEVIĆ (Beograd)

1. „SRPSKI SEVER“, Draško Ređep („Pešić i sinovi“)

2. „ŽUDNjA ZA CELINOM“, Milan Orlić („Mali Nemo“)

3. „SVI NA KRAJU KAŽU MAMA“, Ljiljana Đurđić („Agora“)

4. „ČEKIĆ BEZ GOSPODARA“, Boško Tomašević (Centar za kulturu Požarevac)

Eseji D. Ređepa zagovaraju ideju da srpski sever u književnosti i u kulturi uopšte, jeste sama srž našeg postojanja u srcu Evrope. Kulturno-istorijski relevantna, zanimljivo napisana, ova knjiga na najbolji način reprezentuje duh srpskog severa. Najnovija knjiga pesama M. Orlića rezultat je istraživanja duševnih i duhovnih nedoumica, moralnih i intelektualnih pitanja koja se posmatraju iz savremene, urbane i vanvremene perspektive. Ove teme su obrađene najistančanijim pesničkim sredstvima. Zbirka priča Lj. Đurđić traga za smislom života ukorenjenim u svakodnevici. Motivsko-tematski složen, narativno razuđen, fikcionalni svet ove knjige, obilujući iznijansiranim značenjima, ovu autorku karakteriše kao osobenog pisca. Knjiga B. Tomaševića nije bez mana, kako u pogledu pojedinačnih tekstova, tako i u pogledu kompozicije knjige kao celine. Ali, njen etički i kritički stav ukazuju na suštinske probleme koji opterećuju srpsku književnost i kulturu u celini. Ovo se, pre svega, odnosi na književno-kritičarski i antologičarski rad koji rezultira afirmisanjem lažnih vrednosti.

Šta se to mijenja iz vijeka u vijek, kroz istoriju? Možda sve, zaista sve, osim čovjeka samog. Njegova suština, njegova priroda, dobro i zlo u njemu, ljubav i mržnja, rijetka plemenitost i uporna zloba, bolest i strah od smrti, borba za moć i prevlast, šta je to drukčije kod naših dalekih predaka i nas, današnjih ljudi? Malo, ili ništa.