U slavu života i plodnosti

Večernje novosti

Pesnik, prozni pisac, esejista, doktor književnih nauka i pisac za decu - Tiodor Rosić, podario je našoj književnosti nekoliko osobenih knjiga. Knjigom „Dolina jorgovana“ stvorio je srpsku istorijsku bajku. Objavio je dvadeset pet knjiga, od kojih su posebno značajne zbirka ironičnih pesama „Odbrana od vlasti“, knjiga priča „Jarac koji se ne da uzjahati“, književnoteorijska studija „O pesničkom tekstu“ i roman-bajka „Zlatna gora“. Nedavno je izašla njegova knjiga „Priče starog čarobnjaka“, u izdanju „Buklenda“. Gotovo sve priče iz ove knjige prethodno su objavljene u dodatku za decu „Večernjih novosti“.

- Priče sam pisao u slavu života, godišnjeg životnog ciklusa i rađanja - kaže Rosić, za „Novosti“. - U ovo vreme gašenja moralnih zakona, normi, etičkih načela, nastojao sam da kroz priče pokažem na puteve moralnog delovanja, uzdizanja, ali i uživanja u lepoti. Izmišljao sam priče, posežući za onim što nije stvarno, sugerišući nestvarno kao stvarno. Nastale su priče koje u podtekstu imaju etičke vrline: vere, nade, ljubavi, hrabrosti i pravde.

* Da li se vaše detinjstvo odražava na vašu književnost?

- Živa slika roditeljskog doma je trajno dobro koje sam poneo iz detinjstva. U kući se razgovaralo, čula se reč, pripovest i pesma. Poštovao se govor. Majka je bdela nad nama, a otac je kroz poučne priče kazivao o uzornom vladanju idealnih junaka. Podignut sam na epici i etici pravde, milosrđa, poštenja, junaštva, rodoljublja. Odrastao u staroraškoj oblasti, pored Ibra i reke Raške, gde su stolovali Nemanjići, gde i danas na njih živi sećanje. Saznao sam šta smo bili, šta jesmo, a šta treba da budemo. U tom pogledu, dragocena je uloga književnosti.

* Sve „Priče starog čarobnjaka“ imaju u osnovi likove iz slovenske mitologije, smatrate li da je važno, budući da se bavite i pedagoškim radom, da se u naše školstvo uvede izučavanje te mitologije?

- Stara srpska vera i običaji, slovenski panteon, u srži su onoga o čemu se kazuje u toj knjizi. Srpska mitologija i starinska vera su znatno potisnute, a to su žive knjige naše narodne duše. Bez poznavanja onoga što

je bilo nećemo spoznati ono što smo. Bar izborno, trebalo bi izučavati mitologiju, ali i staroslovenski, da natpise uz freske naša deca ne doživljavaju kao strano i nepoznato pismo.

* Malo je poznato da je pravoslavlje teško prihvatano na ovim prostorima, pa je sveti Ilija identifikovan sa Perunom, sveti Đorđe i Dimitrije sa Svetovidom...

- Večno živu prošlost nasledili smo od naših predaka - i u jeziku, i u mišljenju, i u običajima, i u etici. Starosrpsko predanje, vera i običaji u mnogim segmentima su hristijanizovani. Animalističke predstave uklopljene su u hrišćansku teogoniju i kosmogoniju. Zato u mojoj knjizi navrh Kopaonika, na „Nebeskim stolicama“ - prvobitno paganskom svetilištu, a potom hrišćanskoj bogomolji - stoluju praslovenski bogovi od čelnog Svetovida do žarkog Jarila. Pozvao sam ih u pomoć da napišem knjigu u slavu života i plodnosti. Starinski bogovi i boginje, dobri i zli, meseci i nebeska tela - sve je to u funkciji svetkovine, životodavne svetlosti, lepote, uživanja, radosti i napretka.

* Koliko je slovenska mitologija utkana u naše nacionalno biće?

- Čovek je živa knjiga nacionalnog bića. Toliki naši običaji čuvaju oblike prvobitnog obrednog sinkretizma. Jezik pamti i za nas, ali i za buduće. Mnoge obredne forme čuvane su i sačuvane u porodičnoj i društvenoj zajednici. Prožimanje hrišćanstva i paganskog ostavilo je neizbrisive tragove u našem etnikumu. Po tome se izdvajamo među prosvećenim narodima.

* Smatrate li da u ovom vremenu poremećenih vrednosti dobro pobeđuje zlo samo u bajkama?

- Književnost je poput Sunca, zalazi i na prljava mesta pa se ipak ne uprlja. Ona ne može da bude ni slepa, ni gluva na izazove vremena, na razne oblike manipulacija upravljanja državom i manipulacije ljudima i njihovim sudbinama. Na globalnom planu, umesto vladavine zakona demokratije, gde narod ima vlast da bira po svojoj volji i vladu i zakone, nudi se pseudo-demokratija, u demokratske oblande upakovana vladavina oligarha, politički kič. Pisac ne sme pristati na taj svet poremećenih vrednosti. I kad govori o zlu, on ritualno priziva dobro, poseže za vrlinom, a vrlina je dobro koje niko ne može oduzeti. Odgoni nasilje, suprotstavlja se grubosti sveta. Uostalom, još su Stari Grci kazli da se s nežnošću ni bogovi ne bore.

* Verujete li da to što je bajkopisac ovenčan Ninovom na gradom otvara put nade za one koji se bave bajkovitim pripovedanjem?

- Srpska književnost je krivotvorena. Etablirana je literatura koja nikoga ne iritira: razni oblici trivijalnog sentimentalizma i priča bez priče. Godinama su ovom nagradom nagrađivana bezvredna dela. Konačno je književnost ovenčana pravom nagradom. Vrednovane su knjige za decu Grozdane Olujić, a ovo je prilika da se na valjan način valorizuju i druga njena ostvarenja, recimo romani „Glasam za ljubav“ i „Izlet u nebo“. Ovaj čin bi trebalo da doprinese skidanju književne epitimije s nacionalne književnosti. On može da vodi ka otklonu od stereotipa po kojem srpska književnost treba da deli nepostojeću krivicu srpskog naroda. Establišment je na potezu.